Пише: Момир Булатовић
Одлуком да баш сад приступи одузимању имовине Митрополије црногорско-приморске Српске православне цркве, режим Мила Ђукановића је повукао најбољи могући потез зарад сопственог опстанка на власти.
То је толико паметно, да изгледа да није могло доћи из његове главе. И ту треба видјети највећу опасност.
Закон о слободи вјероисповјести, који је Влада Црне Горе упутила Скупштини на одлучивање (усвајање), узбуркао је политичке и све остале страсти на начин који је без преседана у новијој црногорској историји. Ваља подсјетити да је та историја у претходне три деценије била све остало, осим мирна и досадна.
Непознати су аутори ових „ингениозних“ предлога, не постоји ни уставни ни законски основ да они буду спроведени, не зна се шта „држава“ намјерава након што се прогласи власником манастира, цркава, крстионица, гробаља… Зна се да је у питању одлука којом желе да исправе „вјековну неправду“, како пркосно тврди Мило Ђукановић, а тврди и да је његова одлука да баш он обави ту работу.
Сасвим очекивано, реаговали су свештенство и монаштво Митрополије, а њени великодостојници су објавили став да на то неће пристати ни по коју цијену. Услиједиле су тешке ријечи између представника власти и оног дијела опозиције, који је стао у одбрану својих светиња и традиције, која Црну Гору разликује од Монтенегра. Све чешће се може чути да ова намјера власти може бити довољан повод за вјерски или грађански рат.
Александар Вучић, предсједник Србије, упутио је молбу Влади Црне Горе да одложи усвајање овог закона, али је, након добијеног одговора, спустио лопту и повукао се. С обзиром на садржај, одговор Владе Црне Горе и није заслуживао другачији поступак. Наиме, црногорска Влада је одржала надахнуту лекцију о немијешању у суверенитет њене државе и дјетињасто инсистирала на томе да ће сама доносити своје законе.
Држава која је у процесу европских интеграција већ донијела хиљаде преписаних (и непримјењивих) закона ради приступања ЕУ и држава која је чланством у НАТО редуцирала свој међународни суверенитет до непостојања, позива се на слободу да сама уређује своје послове. Нарочито онда када су они штетни по Србе, Српску православну цркву и Републику Србију.
Да ли ће овај закон бити донесен? По свему судећи хоће, и то муњевитом брзином. Да ли ће, међутим, бити примјењен; то је већ друго питање. Велика је вјероватноћа да неће, ни брзо, нити икада.
Проћи ће као и на Румији
Суштина ове политичке игре је управо у томе. Мило овим показује своју моћ и, још постојећу, парламентарну већину, коју сачињавају и они посланици који Митрополији и, посебно, владики Амфилохију, желе мало доброга. На личном и конфесионалном плану.
Али, као што није срушена црква на Румији, или крстионица на Превлаци Михољској, тако ће и манастири остати у рукама Митрополије. Свештенство и вјерујући народ неће морати да их бране и оружјем, јер нико неће имати храбрости да изда такво наређење, нити ће имати људство вољно да то наређење спроведе.
У таквој пат позицији Мило и његова партија консолидоваће своје тврде бираче, као и припаднике мањина, чију подршку морају да поврате пред парламентарне изборе, који су заказани за наредну годину. Из тако дубоких шанчева се неће видјети бројне афере и материјалне злоупотребе које он и камарила око њега остварују преко леђа свог све сиромашнијег народа. Ономе који „спашава“ државу и гради „нови идентитет“ морају се прогледати кроз прсте сумњиво стечени милиони.
Но, постоји крупан разлог за бригу. Сличан предлог закона је био најављен и 2015. године, али је био повучен уз процјену да би наштетио интересима владајуће партије на изборима сљедеће године. С обзиром на број вјерника, онај који иде против Српске православне цркве може само да изгуби. Тада је Мило, све су прилике, успио да измоли своје стране налогодавце да се одложи напад на СПЦ управо да би опстао на власти и наставио да им пружа тражене услуге.
Пут којим ће кренути и Косово*
Овог пута одлагања није могло бити. Бојим се да је владика Јоаникије, говорећи пред народом на великом Тројичинданском сабору, био у праву рекавши да се овим путем установљава пракса коју ће наставити челници самопроглашеног Косова у односу на српске светиње на тој светој српској земљи. Светиње у Црној Гори су сигурне уз одлучно свештенство и вјерујући народ. На Косову и Метохији нису, не због малодушности свештенства и монаштва, већ због малобројности Срба који би их бранили.
Одавно је доказано да званична Подгорица и Приштина имају истог налогодавца па су им и „политике“ дио исте цјелине. Оно што Подгорица започне, Приштина настави.
Стога, одбрана Митрополије црногорско-приморске има много дубљи значај од Милових „игара престола“. Јер, све се ово дешава у времену када Албанци губе значајан дио међународне подршке, због које су до сада и могли да раде што им падне на памет, а Србија мудро и корак по корак поправља своју укупну, а тиме и преговарачку позицију.
Неко је, стога, притиснуо тастер звани „Мило“ и створио ново искушење пред властима Србије.
Извор: Спутњик
Прочитајте још:
(ВИДЕО) Да ли ће Ђукановић у Никшићу поновити: Бестидно је плашити Црну Гору српством
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Gospodin Momir Bulatović je sve tačno i istinito napisao kud ta Sreća da je on ostao da bude presjednik Crne Gore sad ne bi bilo takvih podela i ponosili bi se pravom Crnom Gorom jedino što je napravio grešku jeste što je dozvolio da dps i milo djukanovic dodju na vlast jer nije unaprijed proračunao da su milu i lopovskom dpsu novac na prvo mjesto umjesto država i narod! Ali Srećom i to će se promijeniti i biće Crna Gora kakva treba da bude a to znači biće onakva kakvu su je željeli Sveti Sava i Sveti Petar Cetinjski Slava im i Milost!
Samo da pojasnim, tzv. “Makedonsku pravoslavnu crkvu”, iako je raskolnička, nisam ubrojio u ovu “veselu družinu” jer to je ipak mnogo ozbiljniji problem, a među Makedoncima ima puno divnih i iskrenih hrišćana, dok sve nabrojane “sekte”, postojeće ili u planu da se tek formiraju, sačinjavaju radikalni bogoborci i satanisti.
Македонска православна црква не постоји!
Као што не постоји македонац као нација, него је измишљен од безбожних антосрбских комуњара, да се смањи број срба!
Они су отпали од цркве Христове православне, и у јереси су.
Слободно уброј и њих.
Namjerno pišem malim slovom: “crnogorska pravoslavna crkva”, “kosovska pravoslavna crkva”, “vojvođanska pravoslavna crkva”, “sandžačka pravoslavna crkva”, “bosanska pravoslavna crkva”, “hrvatska pravoslavna crkva”, “vlaška pravoslavna crkva”, “romska pravoslavna crkva”, “(drugo)srbijanska pravoslavna crkva”, “pravoslavna crkva iz kruga dvojke (“beogradžanska”)”, “titoistička pravoslavna crkva”, “agnostička pravoslavna crkva”, “ateistička pravoslavna crkva”, “komunistička pravoslavna crkva”, NATO pravoslavna crkva, “LGBT pravoslavna crkva”,…Molim Boga za oproštenje što časni prefiks “pravoslavni” navodim u ovako ogavnom kontekstu, ali nadam se da će i Bog razumjeti da time upravo želim demaskirati sataniste koji nešto ovako planiraju.
Огласи се Бечићу трањо једна.
Prije 2 god rece mi jedan Tivcanin( katolik, majka izDubrovnika) da Becica.finansira glavni crnogorski tajkun itd.