Примите пуно поздрава из Бијеле
1 min read
Кап. Петар Желалић, Бијељанин, први православац витез Малтешког реда, разгледница у јавној продаји
Пише: Никола Маловић
Какав је однос Монтенегра према Боки Которској може да се види и из једне микроскопске трице, но док је не угледамо, предлажем да оком пођемо у Бијелу, старо рибарско, поморско и бродоградитељско обално мјесташце са око 3000 становника, које се налази на 12 км од Херцег Новог и на 33 км од Котора. Пазимо…
У прошлости је Бијела била село рибара, виноградара, маслинара и помораца, а најпрепознатљивија је по традицији бродоградње. Прво и једино бродоградилиште на Јужном Јадрану основао је Бијељанин Ђуро Тодоровић, 1927. г. Други један Бијељанин има разгледницу у јавној продаји, али се она ипак не може купити ни у једном од три габаритом чак и за београдске прилике велика хотела, небокељска власништвом.
На полеђини разгледнице, на српском и енглеском пише: „Најпознатији Бијељанин, кап. Петар Желалић (18. в) постао је први православац витез Малтешког реда, јер је 1760. г. из руку Турака отео „Круну отоманску“, тада највећи ратни брод на Медитерану – и одвео га на Малту. Портрет непознатог аутора. Поморски музеј Црне Горе – Котор.“
Иако сам се код монтемаурског директора сва три хотела заузео лично, нисам успио у најлогичнијој од свих намјера, да знаком сабирања повежем 2 и 2, да се разгледница најпознатијег Бијељанина нађе у продаји у Бијелој. То се може објаснити само охолошћу оних који обилатом мужом обалне географије бахато одмахују руком на сваки помен културе старије од инсталације зване Независна држава Црна Гора.
Зато морамо даље. У опис мале обалне, но културне средине која је до земљотреса из 1979. имала низове камених палата и медитеранских паркова од којих је најпознатији парк хотела „Парк“, јер се ту, осим егзотичних јапанских каки-јабука могу опазити ријетке воћке фејое (Feyoa selowiana) чије су сјеме поморци донијели из Јужне Америке.
Бијељанске су пјешчане плаже мјестимично прекинуте понтама и старим каменим мулима – одмориштима за барке. Пјешице се, боље неголи колима, може узбрдо до сликовитих руралних амбијенталних цјелина: Балабушића, Злоковића, Задворине, Калиможа, али прије свега до парохијалне цркве Ризе Св. Богородице, смјештене у аркадијском миру засеока Вала. Црква је саграђена 1824. на мјесту старе, од које је сачувана апсида с фрескама из 14. в. Ризница чува један од свега 4 штампана примјерка „Октоиха“ кад и збирку најстаријих штампаних текстова на подручју Црне Горе, из прве балканске штампарије, владарске породице Црнојевић, Цетиње, 1494.
Пуати ме стаааат. Бокешка крилатица “не гледај која је бандијера , но гледај шта је кого приготовио”. СВЕ РЕЧЕНО
Čoveče, kakvu istoriju imamo! Živela Boka, poljupci za Bijelu! Sa Želalićem u srcu i u mislima, mi smo jači i otporniji na sve teškoće koje zli stavljaju pred nas.
Ljubav Boki iz Šumadije!
Bravo Nikola.