• Руски поглед

Одјеци убиства Бељанкина: Ако Руси усвоје “законе Кавказа”, неће остати ни “камен на камену”

1 min read

6 година ‎ ИН4С

Када је сам, придошлица је - карикатура. Он је љубазан, смијешан и оригиналан. Од њега купујемо сир и кефир и покровитељски слушамо његово брбљање. Али у групи - магично се трансформише. Изненада постаје бучан, срдит и храни се страхом старосједилаца.

мјесто несреће; фото: sib.fm

Сергеј Мардан: Ријеч двије о “врућој кавкаској крви”

Првог јуна, током туче са 10 Кавказаца, смртно је страдао бивши припадник руских јединица за специјалне операције, Никита Бељанкин. Он је стао у одбрану двојице непознатих мушкараца, које је разуларена руља брутално тукла.

Злочин је изазвао толику пажњу јавности да је начелник Истражног одбора лично преузео истрагу. Ипак, то неће уклонити велике тензије у друштву. Јер, стрес и нервоза се акумулурају одавно. Убиства попут овог у Путилкову су наша тешка и, можемо рећи, хронична болест. Хорде странаца лутају пространствима Свете Русије, баш као степски номади прије хиљаду година.

Када је сам, придошлица је – карикатура. Он је љубазан, смијешан и оригиналан. Од њега купујемо сир и кинзу и покровитељски слушамо његово брбљање. Али у групи – магично се трансформише. Изненада постаје бучан, срдит и храни се страхом старосједилаца.

Старосједиоци су одавно изгубили вјештине групне социјализације. У великим градовима егзистирају као јединке, нико никоме не вјерује. Они немају никог свог, сви су – други, па ако и нису непријатељи, свакако су – конкуренција.

Старосједилац је слаб, измучен хипотекама, лошом храном и канцеларијским послом.

И против тројице угојених силеџија – неће издржати. А десеторицу неће савладати чак ни припадник специјалних снага, поготово ако му ови моментално забију нож у срце.

Акутне симптоме хроничне болести под називом „ватрени Кавкасци“ повремено уклони полиција, када извршавајући наредбе “са врха” са окрутном хладноћом уништавају етничке “бизнисе”, моментално претварајући “ватрене” џигите у – мирну јагњад, насилнике у – комедијаше.

А ако полицајци не извршавају своје дужности, обични Руси узму ствар у своје руке. То се већ десило у Бирјуљеву, на Мањежки, у Пугачову, Кондопоги, а повремено се дешава свуда широм Русије – само медији о томе не пишу баш увијек.

Ипак, побуна има и споредне ефекте, јер истовремено дискредитује и оне који само желе правду.

“Кавкасци” у руској свакодневици представљају наметнути сусрет и судар са оним застарјелим, архаичним, што одавно покушавамо да превазиђемо. То су ти стереотипи и модели понашања који су скоро искоријењени у руским градовима.

И покушај да нам их опет наметну – могао би им се обити о главу!!!

Искрено, не знам шта предузети овим поводом. Говорити како “злочин нема националност”, у ситуацији када и случајни пролазник зна да ипак има – је манир равнодушних људи, или просто подлаца.

Док год Русија “пљува крв” због оваквих удараца, неће бити ни правог грађанског друштва.

Извор: kp.ru

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: