Шест особа је убијено из ватреног оружја, након што су покушали да спас од пламена пронађу на улици, на којој их је очекивала разуздана фашистичка руља. Десеторо је скочило са прозора зграде у пламену. Већина је умрла од опекотина и од посљедица тровања угљен моноксидом.
Фашистички крвави пир у Одеси; фото: Комсомолскаја правда
Приредио: Дарко Папић
Прије тачно 5 година, 2. маја 2014. године, страшна трагедија догодила у Дому синдиката у Одеси – невини људи спаљени су живи, у пожару који су подметнуле присталице Остапа Бендере – “повампирени” украјински фашисти: “Евромајдановци”, припадници Десног сектора и радикални навијачи – “ултраси” из Харкова и Одесе.
Противници Мајдана, који су мирно протестовали против антиуставног преврата и криминалне смјене власти у Украјини, скупили су се на Куликовом Пољу у Одеси. У поподневним сатима, тог кобног 2. маја 2014. године, почели су фашисти да насрћу на демонстранте, који су покушавали да се заштите од суманутих нападача, добро наоружаних мржњом, палицама, Молотовљевим коктелима и ватреним оружјем.
Убрзо су пале и прве жртве, а несрећни антимајдановци, покушавајући да сачувају живу главу, били су принуђени да уточиште потраже у Дому синдиката. Али, баш на том мјесту, њихови суграђани-фашисти, припремили су им смрт у највећим мукама – немилосрдно су их палили, гушили, убијали…
Шест особа је убијено из ватреног оружја, након што су покушали да спас од пламена пронађу на улици, на којој их је очекивала разуздана фашистичка руља. Десеторо је скочило са прозора зграде у пламену. Огромна већина је умрла од ужасних опекотина и од посљедица тровања угљен моноксидом!
Сви убијени били су мјештани, становници Одесе и регије Одеса, осим двојице: један је био из Николајевског округа, а други из Винице. Још 200 људи је задобило повреде различите тежине.
Како је ово уопште могло да се деси у увијек толерантној, бајковитој Одеси, чији су становници познати као мирни, ведри људи, са истанчаним смислом за хумор?
Одговор на то питање дао је Александар Воскобојњиков, човјек којем су сви путеви у Украјину затворени, иако је рођен баш у Одеси. И, његов једини злочин јесте – непристајање на фашистички карактер Украјине и украјинске власти.
“Постоје два главна узрока ове трагедије. Први и најважнији је – издаја. Људи су издали себи блиске, и сами себе. Други разлог је – кукавичлук. У Одеси је данас најмање оних који су се ту родили, а управо они о свему одлучују.
Чак ни након те ужасне трагедије нико није нашао за сходно да реагује на један такав, гнусан чин. Одеса је милионски град. Да се скупило 20 хиљада људи, и да су сви само бацили по камен на фашисте – са њима би било готово. Али, ништа од тога се није десило. Најбоље људе су или убили или затворили. Остали мирно сједе код куће, а ко ипак не може да се помири са таквим стањем – бјежи на Донбас”.
Александар свједочи и да су током посљедње двије деценије националистички настројени владари Украјине систематски мијењали и “крвну слику” Одесе, и истиче да је у томе предњачио бивши предсједник Јушченко. Он је људима са запада Украјине, који су претежно католици и унијати, и којима су често блиски фашистички и русофобни ставови, давао најзначајније функције и послове у Одеси, под једним условом – да се овамо преселе са читавим породицама. Убрзо је дошло до тога да прави Одесити напуштају своје домове, а да “правила игре” у овом прелијепом граду одређују – дошљаци.
Укрофашисти са запада земље “демократизују” Одесу; фото: dumskaya.net
“И међу овим зликовцима, који су немилосрдно убили грађане Одесе, најмање је било мјештана. Дошљаци су се наметнули агресивношћу и бешчашћем, и брзо нам показали ко је главни”.
Данас, 2. маја, сјећамо се свих оних који су погинули у одеском Дому синдиката. Не смијемо заборавити, нити опростити.
Злочин против Руса и Русије не застарјева.
Знају ли то починиоци кукала им шајка?
Знају ли то данашњи Црногорци?