Српска опозиција: Реторика из 5. октобра 2000.
1 min read
Србија
Пише: Игор Дамјановић
Србија није никада била позната као земља у којој постоји култура дијалога између власти и опозиције. Данас је чини се те политичке културе мање него икада раније.
Представници власти и медији који су под њиховом контролом неријетко претјерују у критици својих противника и тако су постигли више политичких ауто голова. Конткретан примјер, прије неколико мјесеци, током дебате у једној од најгледанијих политичких емисија у Србији на државној телевизији РТС, потпредсједник владајућег СНС-а Миленко Јованов, направио је неколико инцидената и приморао Зорана Лутовца, првог амбасадора Србије у Црној Гори и тренутно предсједника некад владајуће Демократске странке, да напусти емисију.
Непримјерена кампања вођена је и током предсједничких избора против једног од кандидата Вука Јеремића. То је министру иностраних послова у вријеме бившег режима помогло да освоји 5,65 одсто гласова, вишеструко више од данашње популарности његове Народне странке, која у истраживањима јавног мњења практично не постоји. Међутим ни опозиција режиму не остаје дужна. Напротив.
За разлику од владајуће странке, која углавном у нападима претјера углавном у случају субјеката и појединца који претходно жестоко јавно искритикују предсједника Вучића, опозиција окупљена у Савезу за Србију жестоко удара по свима који на било који имају и парцијални и умјерено афирмативан став о владајућем режимом. Нису поштеђени ни умјетници који наступају на манифестацијама у организацији владајуће странке.
Последња жртва опозиционе милитантне реторике је легендарни српски рок музичар Бора Ђорђевић, фронтмен групе Рибља Чорба. Једини разлог због чега се Ђорђевић последњих дана брутално вријеђа од стране истакнутих представника опозиције у Србији због митингу владајуће странке. Опозиционари према легендарном српском пјевачу посебно су били брутални преко друштвених мрежа, оптужујући га у глас да се “продао за националну пензију”. Дан после концерта по друштвеним мрежама почеле су да круже Борине читуље, а на званичној страници ЦНН-ове експозитуре за Балкан могле су се прочитате најприземније уведе на рачун легендарног пјевача.
Заиста невјероватно са каквом лакоћом се у данашњој Србији због само једног става, можда и неправилног, људи омаловажавају, политички дисквалификују и бришу им се деценије блиставе биографије. Бора Ђорђевић је чак кривично гоњен у социјалистичкој Југославији због његових пјесмама попут оне “Нећу да будем члан мафије”, гдје мафија представља очигледну алегорију на комунистичку партију. Није био миљеник власти ни у 90-им годинама. Албум “Њхови дани”, у цјелини посвећен председнику Милошевићу и његовој супрузи, био је пркатично забрањен у Србији и издат је у Републици Српској. Ђорђевић увредљиве пјесме писао и о претходном предсједнику Борису Тадићу. Ако се коме на естради не смије спочитати кукавичлук онда је то Бора Ђорђевић.
Isto je biti za Djukanovića ili Vučića.Ludaci se moraju pod hitno smijeniti.