• Мозаик

Англосакси – “очеви” геноцида и биолошког оружја: 180 година од “Стазе суза” 

1 min read

7 година ‎ ИН4С

Командант британске војске у Сјеверној Америци, генерал, а касније фелдмаршал Џефри Амхерст, по први пут у новој историји употријебио је биолошко оружје. Године 1763, током устанка племена Отава, који је водио прослављени поглавица Понтијак, постигао је "војне успјехе" ширењем великих богиња међу Индијанцима.

Илустрација: fondsk.ru

Пише: Дмитриј Мињин

Претендујући на улогу политичког и моралног лидера у свијету, Сједињене Државе су веома ангажоване у стварању историјских митова. Заједно са Британцима, они  осликавају своје противнике као “вјечне тиране”, а себе као исконске борце за слободу и права свих народа. Међутим, стварност оповргава све ове митове. Једна од најсрамнијих страна у историји свијета је геноцид који су прво британски колонијалисти, а затим и њихови насљедници Американци, спровели над аутохтоним становништвом Сјеверне Америке.

Ових дана је прикладно подсјетити на 180-годишњицу завршетка процеса присилне депортације (1830-1839) пет “цивилизованих племена” из југоисточног дијела Сједињених Држава на ненасељену територије у Оклахоми. Током те присилне акције, која је прозвана “Стаза суза”, око 15 хиљада Индијанаца из племена Чироки, Чикасо, Чокто, Маскоги и Семиноле умрло је од болести, глади и метака.

Ова срамна епизода свакако оповргава устаљене холивудске клишее о крволочним дивљацима који су нападали цивиле, и о њиховом нестанку као посљедици праведне одмазде бијелаца. Ових пет племена се и називају цивилизованим зато што су током 18. и почетком 19. вијека. са номадског прешли на сједјелачки начин живота, и веома мало су се разликовали од сусједа пристиглих из Европе.

На примјер, веома брзо су усвајали европска достигнућа на пољима технике и културе. Чироки су имали и школе, већина је умјела да пише, прихватали су хришћанство, издавали новине “Чироки Феникс”, чак су покушавали да напишу и свој устав, истина безуспјешно. Они нису представљали никакву физичку пријетњу својим сусједима, и били су много мирнији од пијаних каубоја.

Премјештање Индијаца из њихових домова, десило се не због тога што су се америчке власти и конкретно, предсједник Ендрју Џексон, забринули због индијанске заосталости – већ напротив, због њиховог пребрзог прилагођавања животу европских досељеника. Индијанци на југоистоку уживали су одређену аутономију и имали су богате земље. Могли су да размишљају и о некој врсти независности. Приморавајући их да крену „Стазом суза“, према Закону од 26. маја 1830, који је усвојио Конгрес САД (Indian Removal Act), федералне власти су у суштини зауставиле њихов развој. Положај Чирокија, чијим пресељењем је окончан читав овај процес, постао је посебно компликован након што је, на њиховим земљама 1834. године, пронађено злато.

На новој земљи, у  Оклахоми, пет племена постепено се свело на ниво туристичке атракције. Предсједник Џексон, са незапамћеним цинизмом, изговорио је: “Моји пријатељи! Ви сами видите шта вам је цивилизација донијела! Идите на индијанску територију ван Мисурија – и живите животом којим желите”.

Наравно, ни тамо их није очекивало ништа добро. Американци су чак одлучили и да их оставе без хране. Тако је и започето систематско уништавање бизона – истински зооцид. Уништавајући их, власти и колонисти осудили су Индијанце на смрт од глади.

Према процјенама истраживача, 1800. године број бизона на континенту био је између 30-40 милиона, а до краја 19. вијека готово су потпуно истријебљени. Амерички генерал Филип Шеридан, који се прославио у грађанском рату борећи се на страни сјеверњака, написао је: „Током протекле двије године, ловци на бизоне су учинили више да ријеше акутни проблем Индијанаца него цијела регуларна војска у последњих 30 година”.

Лик познат сваком дјетету у САД, јунак америчког фолклора Буфало Бил, чије је право име Вилијем Фредерик Коди, постао је познат, на примјер, баш због тога што је варварски убио 4280 бизона за осамнаест мјесеци.

У обрачуну са Индијанцима практиковане су и најсуровије методе. Њемачки етнолог Густав фон Хенигсвалд је средином 19. века записао да су досељеници “отровали воду за пиће у селу Кајнганг стрихинином, узрокујући смрт око двије хиљаде Индијанаца свих узраста”. Ипак, ове ништарије нису биле оригиналне, они су само слиједили традиције које су успоставили Британци. Тако је командант британске војске у Сјеверној Америци, генерал, а касније фелдмаршал Џефри Амхерст, по први пут у новој историји употријебио биолошко оружје. Године 1763, током устанка племена Отава, који је водио прослављени поглавица Понтијак, постигао је “војне успјехе” ширењем великих богиња међу Индијанцима.

У писму од 29. јуна, генерал Амхерст је пуковнику Букеу упутио писмо сљедеће садржине: “Да ли је могуће изазвати епидемију великих богиња међу племенима побуњених Индијанаца? Морамо користити било који метод да их ослабимо.” Буке је одговорио: “Покушаћу да заразим ове гадове ћебадима.” А Амхерст на то констатује: “Морате учинити све што је могуће да заразите Индијанце, баш као што морате користити и било који други начин да се искоријени ова одвратна раса.”

У Сједињеним Државама и Енглеској још увијек постоје истраживачи који тврде да примопредаја ових покривача није нигдје забиљежена, те да стога није ни доказана. Међутим, да ли су потребни додатни докази ако је познато да је такво наређење издато, а за непоштовање наређења у то вријеме, британска војска је кажњавала смрћу. Такође, и резултат њиховог дјеловања је познат – скоро половина припадника племена који су учествовали у Понтијаковом устанку умрло је баш од црних богиња.

Кажу да се историја понавља. Методе на којима државе граде своју политику, такође се понављају. И данас можемо примијетити “посебно интересовање” Британаца за употребу токсичних супстанци.

А, њихови историјски насљедници – Американци су без премца када је ријеч о увођењу санкција против оних који, наводно, раде исте ствари које управо они раде вјековима.

Извор: Фондск.ру

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: