Како јесте
Карикатура, Горан Шћекић
Афера на аферу, и тако редом, временом нас, напросто, натјера да процес мишљења зачинимо сарказмом, и то јесте механизам одбране од бруталне структуре једнопартијског система који нас, уназад тридесет година, на свим левелима заробио, сужавајући нас према мјерама једне реалности која, што би рекао Сиоран, изазива астму.
Напослетку, будући да смо свјесни смрти, успијева нам да се смијемо себи самим..
Далеко од тога да је у Србији океј, како би и могло бити са тотално екранизованим и у Лучанима тотално вољеним свеприсутним Вучићем, али не треба прескочити чињеницу да је тамо увијек било политичких догађаја, прелома, пресудних прагова, пред и постпетооктобарских преокрета и мини револуција које свједоче, у коначном, да постоји насушна потражња пута ка слободи, ма колика да јој је цијена.
У нашем случају, нажалост, био и остао – мук & мрак. Полицијски час, у коме армирани комунизам још има свој неизбрисив траг, само у наносу новопеченог национализма који озбиљно загризао и почео сам себе јесте, и то изнутра.
Кад нигдје на видику нема ни најмањег политичког обриса, онда знамо да се налазимо негдје гдје савремени свијет са својим стандардом још није ни привирио; у погледу региона, ми јесмо, заиста, фамозни „фактор стабилности“, будући да код нас никада није дошло ни до најмање промјене.
Општа стагнација, умочварење, застој, колапс којег каткад продрмуса повишен тон, и – ништа! Нова/стара колона непрегледности, у којој, подједнако ништа нема смисла, и све је отужније од оног претходног.
Демократе су, факат, плагијат Позитивне, и с том реалношћу, побогу, гдје мислимо стићи. Најдаље до комите Шуковића који ће нас упутити на уређивачицу Шебекову, а ова на медијског мага Бебу, и Пинк пљуваону која се острвила на једног (свог) тајкуна, банкара, и сивог финансијера, Кнежевић атлас Душка, који рече да је и он ништа мање „правио независност ЦГ.“
Како год узмеш, ова средина константно показује да нема капацитета испратити и најмање цивилизацијске норме; овдје нема кукавног културног догађаја уколико исти није потпуно обојен; немаш музичара, глумца, који каријеру није „кувао“ у бегишу, од комичара Андрије до Миме џорџ клуни Караџића…
Овдје можеш само – бити откривен и надаље дистрибуиран, или: бити откривен, и заувљек изгубљен!
Тим прије све служи у једнократну партијску сврху, „умјетност“ колико и Миго, све је подређено неумољивом ДПС мотору самоопстанка на врху, који нас обесмишљава, банализује, понижава...
Они не сматрају да имају посла са друштвом, већ руљом којој могу чинити што им је већ воља, зато им се савршено јебе за четири хиљаде душа које су потписале петицију, чемпреси су претестерисани и обурдани ено кисну у дворишту будућег вртића који је највише и идеално послужио у прању прљавих пара… – Е вива, бастардо!
Tačno je da nas smatraju ruljom i beskičmenjacima sve dok ne počnemo organizovana praviti otpor. Srpski narod to konstantno radi ali nema podršku od ostalih. Više vole da smo ovako propali nego da Srbi budu dio vlasti. To je očigledno i mi to kao narod moramo primiti k znanju. Nudili smo i nudimo sve samo da se stvori pravna i koliko toliko demokratska država.. Za uzvrat smo dobili krilatice _nikad više 1918.da smo okupatori otet nam je jezik pismo trobojka i slično… Ima se utisak da su Srbi krivi za sve odnosno da budem preciznija front je kriv jer on i Dps su saradnici i slične gluposti.i kad je tako onda šta da radimo. Da nestanem i da svi ostali budu srećni i zadovoljni do kraja života čini mi se da ostali drže glavu u pijesku. Do daljnjeg
Čitam stampu koja izlazi u Srbiji:skoro da i ne spominju aferu sa novcem koji sklapa Stijepovic. Da je obratno naša režimska štampa bi imala dugo vremena o čemu pisati!!!Dobro je da bar neko i ovdje ,osim u cijelom relevantnom svijetu vidi benefite u Srbiji a ne vidi ih u CG!!!Posebno me raduje svaki bonus Srbije jer svakom vizionaru je jasno da Srbi iz CG će morati ići radi pecalbe u Srbiju gdje su vazda i išli !!!