ИН4С

ИН4С портал

Фиренца од Њемачке потражује слику украдену у 2. свјетском рату

1 min read
То уље на платну било је дио колекције Палате Пити, у Фиренци, од 1824. године, све до избијања Другог свјетског рата, када је склоњена из безбједносних разлога. Њемачке трупе су је, међутим, приликом повлачења из Италије, украле и њена судбина је остала непозната све до 1991. године, када је понуђена Италији на продају.
Galerija "Ufici" u Firenci

Галерија "Уфици" у Фиренци; фото: amazonaws.com

Умјетничка галерија Уфици, из Фиренце, тражи од Њемачке да јој врати слику украдену током Другог свјетског рата, а да би за свој захтев придобила што ширу јавност, на мјесту где се то ремек-дјело налазило поставила је црно-бијелу фотографију платна испод које, на три језика, пише само – „Украдено“.

Директор галерије, историчар уметности Ајке Шмит, иначе Њемац, у свом новогодишњем апелу навео да је слика мртве природе „Ваза са цвијећем“, холандског мајстора Јана ван Хојсума, сада у посједу једне њемачке породице која је, упркос бројним позвима, није вратила галерији, преносе Вечерње новости.

Они, умјесто тога, траже да им се слика плати, навео је АП.

„Та слика је неотуђива својина државе Италије и не може се “купити““, истакао је Шмит.

Ajke Šmit
Ајке Шмит одлучан у намјери да украдену слику врати у Италију; фото: novosti.rs

То уље на платну било је дио колекције Палате Пити, у Фиренци, од 1824. године, све до избијања Другог свјетског рата, када је склоњена из безбједносних разлога.

Њемачке трупе су је, међутим, приликом повлачења из Италије, украле и њена судбина је остала непозната све до 1991. године, када је понуђена Италији на продају.

Шмит је рекао да случајеви као овај спрјечавају да зацијеле ране нанијете ужасима нацизма у Другом свјетском рату и сматра да је морална дужност Њемачке да ту слику врати.

„Вјерујем да ће њемачка влада то учинити што је прије могуће, наравно, као и са сваким другим умјетничким дјелом које је украо нацистички Вермахт“, рекао је Шмит.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *