Представљена књига „Југославија у сенци рата“ Џона Пола Њумена
1 min read
Југославија у сенци рата, Џон Пол Њумен
У Београду је представљена књига Енглеза Џона Пола Њумена „Југославија у сенци рата“ (Ратни ветерани и стварање нове државе – 1903-1945), о којој су говорили историчар Данило Шаренац, преводилац Дмитар Тасић и уредница Гордана Милосављевић Стојановић.
“ Истражујући културу побједе и пораза на простору Југославије након Првог свјетског рата, проф. Џон Пол Њумен суочио се са историјски скрајнутим документима које су прекриле велике теме и догађаји“, казала је Гордана Милосављевић Стојановић.
Она је навела да „новостворена држава у чијим границама су се нашли побједници и поражени, није имала довољно капацитета да се избори с унутрашњим проблемима који су настали уједињењем, али и који су били наслијеђени из Аустроугарске и балканских ратова“.
„Крхка и ратом опустошена Краљевина Југославија, под теретом је градила свој политички и правни систем усмјеравајући енергију на међународне односе, док су њени грађани очекивали бржи и праведнији бољитак за себе. Побједници и поражени у истој држави нису деијлили исте вриједности; политичке партије захтјеве грађана подредиле су својим интересима, а екстремисти незадовољство народа усмјерили ка националној нетрпељивости“, истакла је уредница.
Према њеним ријечима, „турбулентне политичке прилике, међупартијски сукоби и диктатура допринијели су да се јаз међу побједницима и пораженима продубљује у годинама између два рата, ескалирајући кроз поновни сукоб обиљежен осветом и злочинима поражених у Великом рату. Као неутрални посматрач, проф. Њумен у књизи анализира заоставштину Првог свјетског рата чије посљедице до данас нагризају Европу и креирају геополитичке прилике на Балкану, нудећи поглед искоса на нашу прошлост“.
Њумен у предговору истиче да је ово критички приступ прошлости, као што сви историјски списи и тумачења треба да буду.
„Полазиште мог истраживања почивало је на жељи да се боље разумију разлози због којих је Краљевина Југославија била суочена с толико много тешкоћа у стварању интегрисане и функционалне политичке и националне културе. Вјерујем да су веома различита искуства појединих дијелова њеног становништва током Првог свјетског рата била коријен многих недаћа. То је, сматрам, проблем који се кроз историју изнова јавља у већини земаља које су покушале да помире разједињена ратна наслеђа“, наводи аутор.
