• Руски поглед

Ципрас: Без Русије нема ни глобалне безбједности, нити међународних иницијатива

7 година ‎ ИН4С

„Подржавали смо увијек, од првих корака, независност Грчке, подржавали смо грчки народ и грчку државу. И радићемо то и надаље, независно од тога да ли грчки народ преживљава тешка времена, или доживљава процват. Разлог за то су наши историјски односи и духовна блискост“, рекао је Путин.

Пријатељски сусрет двојице лидера у Москви

Премијер Грчке Алексис Ципрас изјавио је да његова земља, као чланица Европске уније и НАТО, сматра да је без Русије немогућа било каква „архитектура безбједности“ или разматрање било каквих међународних иницијатива.

“Било каква архитектура безбједности, иницијатива за рјешавање међународних проблема, не може да не укључи Русију. И то треба да буде засновано на искреном дијалогу с њом. И то је став који ја стално износим у посљедње три и по године на свим међународним европским форумима, на којима учествујем као премијер Грчке“, рекао је Ципрас на заједничкој конференцији за новинаре са предсједником Русије Владимиром Путином у Москви.

Грчки премијер је навео и да му је предсједник Русије изложио детаљне информације о ситуацији у Азовском и Црном мору, наводи Спутњик.

„Разговарали смо о развоју догађаја у Азовском и Црном мору. Знате да се посебно интересујемо за то, јер у Маријупољу живи више од 130.000 грађана грчког поријекла. Желио бих да захвалим предсједнику Путину за детаљне информације које ми је дао“, рекао је Ципрас.

Очигледно да ће након посјете Ципраса Москви отоплити односи између Русије и Грче. Љетос су се односи двије земље закомпликовали због дипломатског сукоба. Атина је почетком јула објавила да протјерује двојицу руских дипломата и да забрањује улазак у земљи двојици држављана Русије. Мјесец дана касније Министарство иностраних послова Русије је одговорило истом мјером. Две земље су, међутим, саопштиле да намјеравају да превладају посљедице тог сукоба.

Укључивање Грчке у „Турски ток“ реалистично

Русија је спремна да размотри могућност укључивања грчких компанија у пројекте за испоруку руског гаса европским земљама јужном маршрутом, изјавио је Путин и истакао да је укључивање Грчке у пројекат „Турски ток“ врло реалистично.

Руски лидер је навео да је енергетика важна област сарадње, као и да Русија годинама испоручује енергенте Грчкој, задовољавајући више од 50 одсто њених потреба за гасом и 10 одсто потражње за нафтом.

Грчки премијер је истакао да ће пројекат „Јужни ток“ повећати улогу Грчке у регионалном енергетском чвору.

„Разговарали смо о новој енергетској карти која се формира у Источној Европи изградњом ’Сјеверног тока 2‘ и могућности продужавања ’Турског тока‘ кроз Грчку и Италију, и даље у Европу. То је пројекат који у комбинацији с другим токовима повећава улогу наше земље, Грчке, у регионалном енергетском чвору“, истакао је Ципрас.

Руски предсједник је навео да Грчка преживљава тежак период у својој историји, а да јој Русија жели да што је могуће прије савлада тешкоће.

„Подржавали смо увијек, од првих корака, независност Грчке, подржавали смо грчки народ и грчку државу. И радићемо то и надаље, независно од тога да ли грчки народ преживљава тешка времена, или доживљава процват. Разлог за то су наши историјски односи, духовна блискост и тако даље“, рекао је Путин, позитивно оцијенивши досљедну политику актуелне грчке владе, усмјерене на јачање економије.

Грчки премијер је истакао да Европска унија има двојне стандарде када је ријеч о евентуалном продужавању „Турског тока“ ка Грчкој и Италији.

На дневном реду и кипарско питање

Путин је, такође, истакао да је са Ципрасом разговарао о рјешавању кипарског питања.

„Приликом разговора о међународној проблематици било је ријечи и перспективама даљег грађења односа Русије и Европске уније, а говорили смо, наравно, и о рјешавању кипарског питања“, рекао је Путин.

Кипар је подијељен од 1974. године, након оружане интервенције Турске, испровоциране уједињењем острва с Грчком. Окупирано је 37 одсто територије острва, на којој је 1983. године проглашена Турска република сјеверног Кипра. Њу је признала само Турска.

Преговори о уједињењу Кипра воде се практично од момента када је подијељен, а у више наврата су прекидани. Обновљени су у фебруару 2014. године после двогодишње паузе, на иницијативу тадашњег председника Кипра Никоса Анастасијадиса.

У јулу прошле године преговори су поново обустављени: у Кран Монтану није пронађено рјешење за проблем подјеле острва. Атина сматра да се на конференцији у Кран Монтану појавила прва реална шанса да се ријеши кипарски проблем, али да је она пропуштена због става Турске.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: