СНП: Црна Гора на свјетској листи сиромаштва захваљујући власти
1 min read
Сиромашних у Црној Гори све више
Свјетски дан борбе против сиромаштва, 17. октобар, и треба и мора да се обиљежи у Црној Гори јер је ова и оваква власт довела да тога да се прво нађемо а сад и високо пењемо на свјетској листи сиромаштва, саопштено је данас из Социјалистиче народне партије.
Они упозоравају, да природно кретање становништва у Црној Гори поприма драматично смањење природног прираштаја. У 2017. години је забиљежен најмањи број здраворођене дјеце од 1939. године на овамо.
Број умрлих је највећи (задмње три године стопа морталитета је преко 10), приородни прираштај је најмањи и сведен је на троцифрени број – 903.
Последица свега овога је велико сиромаштво изазвано неадекватном пореском политиком. Држава Црна Гора кошта по становнику 3.500 еура по буџету за 2018. годину. Четворочлано домаћинство има обавезе према државном буџету 14 хиљада евра годишње а просјечна нето зарада износи 6 хиљада евра годишње. Просјечна пензија је 3,5 хиљаде евра годишње или 273 евра мјесечно а пола тог износа је дуг према пословним банкама, тако да је по члану остало 1,14 евра дневно да се храни и да плаћа дажбине држави. Што би рекао народни афористичар: пензионерски троскок – прескачу сва три оброка!
Дакле, пореске обавезе према државном буџету за 2018. годину су веће од оба примања за 47, 37 посто, наглашавају из СНП-а и додају:
Минималну потрошачку корпу, у свим нормалним државама гдје она постоји, доносе и обрачунавају социјални партнери, годишње износи 7.700 евра и не покрива пореске обавезе четворочлане породице према државном буџету, без локалних буџета.
Ко су у Црној Гори социјали партнери, питање је. Да ли су то 112 хиљада незапослених осигураних код Фонда здравства као носиоци осигурања и још 60 хиљада осигураних преко њих? Или су то 120 хиљада пензионера као носиоци осигурања и 50 хиљада чланова породица и 40 хиљада оних који живе са родитељима? Или укупно 380 хиљада људи који живе испод једног евра дневно?
Moram priznati da se u CG zaista teško živi. Evo ja nijesam uspio da kupim dovoljno drva za ovu zimu. Baš se razmišljam šta da radim, ovi što prodaju drva su prevaranti i cijene to previše, da ubereš sam ne smiješ jer će te šumar prijaviti, da se griješ na otpad od iverice ne možeš jer previše smrdi.
Izgleda da ću morati da provedem januar ili februar na Tajlandu gdje odozgo grije sunce a odozdo pijesak, što dalje od ove bijede i oskudice.