• Култура

Слава тршићком генију: Уз Светог Саву и Његоша, најзначајнија личност српске културе и историје

1 min read

7 година ‎ ИН4С

Ипак мало је народа који имадоше такву људску громаду као што је код нас био тршићки геније. Вук је српско национално обележје, утемељен је у националну културу, па нико не спори да је уз Светог саву и Његоша, најзанчајнија личност српске културе и српске историје.

Фото: Новости

У Тршићу је одржана завршна свечаност 85. Вуковог сабора, највеће и најстарије културне манифестације код Срба, која се одржава сваке треће недеље у септебру под називом „Очувајмо језик, сачувајмо земљу“.

Светковина је почела, по традицији, подизањем саборске заставе на љетњој позорници, крај рјечице Жеравије, недалеко од Вуковог родног огњишта, и „Химном Вуку“ Стевана Мокрањца.У име домаћина манифестације, града Лознице, сабораше је поздравио Видоје Петровић, градоначелник Лознице.

Овогодишњи саборски бесједник, професор др Вељко Брборић, редовни професор Филолошког факултета у Београду, нагласио је је да је „Вук Караџић српске ћирилице“. Урадио је то, како каже, „ по Аделунговом начелу и на идејама Саве Мркаља“.

Наша обавеза је да ћирилицу чувамо и и његујемо-рекао је професор Врборић. Легитимно је чувати и његовати језике националних мањина и стране језике. Али брига о ћирилици, матичном писму српског језика је наш национални приоритет.

То је морална обавеза. Стога не разумијем и не могу разумјети оне којима смета Закон о службеној употреби језика и писма, све неуређено се мора уредити, а оно што је национално и при том угрожено ваља штитити.

Заштита и његовање ћирилице није није забрана латинице. Шта је ту спорно?

Вук је, по ријечима саборског бесједника, „без премца у нашој културној историји-од његове сетве и данас убирамо плодове: написао је и објавио прву збрику народних пјесама, прву граматику српског језика, први речник нашег језика, прве рецензије први буквар, био је први акцентолог и дијалектолог, био је увијек први и најбољи“.

Није непознато да сваки народ има своје великане, своје пропородитеље, преважне и незаобилазне појединце који га задужише потоње вјекове и поколења-нагласио је професор Брборић.-

Ипак мало је народа који имадоше такву људску громаду као што је код нас био тршићки геније. Вук је српско национално обележје, утемељен је у националну културу, па нико не спори да је уз Светог саву и Његоша, најзанчајнија личност српске културе и српске историје.

Оне културе и историје коју су касније оснажили Тесла и Миланковић, Цвијић и Дучић, Белић и Андрић, Црњански и Селимовић и други значајни умови -трајни понос Србије.

У Тршићу је у Образовном центру, који носи име Вуково, отворена изложба „Српска лексикографија од Вука до данас“, чији су аутори професор др Рајна Драгићевић и др Ненад Ивановић.

Изложбу је отворила мр Снежана Нешковић Симић, директорка Центра за културу „Вук Караџић“, установе која са градом Лозница и Вуковом задужбином организује Вуков сабор.

Представа „Српски рјечник“, била је централни саборски догађај, чији је редитељ Дарко Камарит, а сценариста Сташа Петровић у којој су играли Игор Ђорђевић, Милан Цаци Михаиловић, Александар Срећковић Кубура, Данило Лончаревић, Владан Михаиловић, Лепомир Ивковић, Тихомир Арсић, Горица Поповић и Ненад Ћирић.

У послеподневном саборском поселу наступила је група „Гарави сокак“, чиме су спуштене заставе овогодишњег Вуковог сабора, која су трајале од понедељка.

Извор: Новости

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: