Пораст Вучићевог дефетизма у издаји Косова и Србије и изругивање Српском народу

Господин самохвалисави Председник унесрећене под њим Србије не пропушта прилику да свој дефетизам и безнађе подмеће Србији и Српском народу, како на Ко­сову и Метохији, тако и на југу Србије, и надаље све до „Београдског пашалука“, па и Србима преко Дрине.

Ако господин Председник Србије поручује како ћемо кроз 40, па онда „поправља“ на 20 година, „бранити Врање“, мисли да је, ваљда, Српски народ то­лико глуп, колико је он недотупав, кад неће да призна да управо под његовом апсолутистичком влашћу – личним терором, села на југу Србије, у којима је доне­давно Шиптара било само неколико процената, сада су у наглом порасту тог про­цента (пример Медвеђа код Лебана, где Шиптара доскоро беше 5%, сада они с Косова долазе и гласају до 12%), па за то бескрупулозно клевета и окривљује Српски народ – онда је то само доказ пораста његовог дефетизма, издаје и изругивања.

Ако Хрватима изјављује да „сви Срби знају да је Косово већ изгуб­љено“, а не каже да је то „губљење“ у последњој деценији само плод његове непатриотске и недржавничке политике, његовог „неуморног даноноћног рада“ и флоскула о „миро­творству“ и „евроинтеграција­ма“ (за које сâм признаје „да нам ништа не дају“), као и празнословне вербалистике да ће „бранити Српски народ“ – а он је уствари поставио „интегрисане границе“ на Јарињу, Брњаку, и 30 километара источно од Грачанице (у Јабланици, близу Лебана, где сам скоро био), итд. – онда шта је то него замајавање (читај: изругивање и понижавање) Срп­ског народа.

Све његове самохвале о „порасту стандарда“ и „смањењу дуга“, „повећању БДП-а“, „плата и пензија“, итд. (као да смо Цинцари које инте­ресују само паре) – такође су у стварности ругање Српском народу, што нам може посведочити саваки српски сељак, не само запостављен, него упропашћен његовом „економском политиком“, Макс-Веберов­ским протестантским псевдо-социјализмом, његовим просјачким „инвестицијама“ и Поперовском теоријом „Отвореног друштва“.