Пише: Бећир Вуковић
У нашем случају, не ради се о присвајању јавности, него о присвајању стварности. То је оквир овдашње политичко-медијске слике.
На тераси сједи савјетник познатог убице. Пређимо на нашу страну улице.
Никакав одговор вам не припада. Не припада вам ни питање. Запарало је слухом једноипоухом слушаоцу Јавног сервиса Кадијина јадиковка, како је, елем, изгубила посао зато што је професионалка. Поштовани, па шта тражи стоик у кући која већ толико заудара на лаж?
Како одговорити на непостављено питање. Што се тиче бетонског смећа (РТВЦГ), било је сасвим исто кад је уредник била и гђа Марта Апрцовић. Облезне сјећање, није било давно, обријетко се осврните омрчином.
На шта вам личи овај процес који се одвија „јавно“ унутар Јавног сервиса, а тиче се професионализма гђе Кадије, питам сапутника. Је ли кадија са великим К, приупита? Са великим К. Нико није слутио, па ни К-а, да ће интерес за истину постати крајње опасан. Не аветај. За сада, остаје да виси (одговор), који би, српски интелектуалац у ЦГ, једино овако могао формулисати: госпођо, какво, дакле, мишљење поводом свега тога, треба да има српски интелектуалац у Црној Гори? Какав, будући да у потоњих двадесет и кусур година, српски пјесник из Црне Горе није пролелујао екраном Јавног сервиса. Као професионалка, морала би имати какав одговор. Дискриминација је била, и остала, и ваше начело, а не професионализам. Онда, ради којег професионализма сте одјездили.
На почетку бијаше питање: да ли је Кадија добила отказ зато што је пустила прилог о пјеснику Ранку Јововићу, или, зато што није – професионално поступила – и пустила прилог са додјеле „Извиискре”, књижевне награде Ранку Јововићу. (Овдје уписати одговор……).
Допустите да будем збуњен. Како икакав кадија може да буде жртвом професионализма. Како кадија може да припреми властити пледоаје. Ваљда кадија другима пласира пледоаје. Тако је то у свијету равнотеже. Пледоаје се изговара након што је све речено.
Дедер, шта је Кадија рекла. Па то што је рекла јесте – ништа, кажеш. То што је рекла јесте – лаж. Буни ли вас то што не знате о каквом се професионалзму ради. Не смијете тражити смисао у догађајима које не разумијете, стоји у коментару најчувенијег процеса. Кадија, није на вратима рекла: час је да се растајемо… Не. Рекла је – лаж. Помишљам, и они који су остали у брлогу бетонског смећа РТВЦГ, истинитији су од Кадије.
Госпође и господо кадије, српски пјесник овдје, и сада, нема шансе да изнесе свој пледоаје. (Кадије, баш како је случај и са К-а) Српском пјеснику – српском интелектуалцу – није отпоштовано ни право да игдје јавно изнесе (а најмање на Јавном сервису), свој пледоаје. И, онда, господо кадије, све што кажете јесте – лаж. Одлазите зато што сте професионалка. Ма, немојте. Не може тек тако, ћао, и – одох. Не може тако – мистериозно. Нијесте ви, кадијо, жртва ваше грешке, него стања ствари гдје ја не могу јавно да изнесем ове разлоге. (Читалац је, свакако, открио ко се крије иза псеудонима К-а)
Овдашње кадије по скупштинама, бироима, заводима, кадије по болницама, кадије по министарствима, кадије по телевизијама и свим „независним“ медијима, кадије по школама – не желе ни привид да сачувају. Кадије у судници, кадија Катнић, кадије у режираном судском процесу зарад измишњеног државног удара (каквом ни Малапарте није дорастао), не желе ни фарсу да сачувају.
Било је сасвим исто и кад је главним и одговорним уредником РТВЦГ био Мароје Гузина. Гузина је, доцније, отишао у дипломатију, сјећају се гледаоци ТВЦГ. И сад, каткад, видимо Гузину како се увлачи у црну мечку.
Медији се јављају са простора гдје се угрожава слобода, каже Наоми Клајн.
У овом запису, испаде, све на К.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Само кад још не би Срби сами себе и један другога санкционисали, дискриминисали и цензурисали…
Kadija je bila u montegriskim zabludama. Kada je dosla ksebi I počela profesionalno objavljati posao su joj glavu odsekli. Izgubili su je.