• Поглед

Ђе сам био и шта сам знао

7 година ‎ ИН4С

Вук Лучић

Ја сам био ђе су људи разговоре почињали али ријечи није било

Ја сам био ђе се сјеме од кукоља није макло, ја сам био али нисам

Ђе сам био не зна нико

Кад се сјетим шта су рекли боље вријеме не долази

Кад се сјетим куд сам луто, боље ријечи не налазим

Није свјетло куда сјаји но је свијетло ђе се врти

Ја сам био врћен тамо ђе се рађа искра стара

Био сам тамо гдје је сунце зашло, сванула је зора ја се нијесам надо…

Видио сам људе који не гледају, видјели су мене који тамо не бјех

Видио сам људе и једног међу њима, који један није али јесте човјек

Да ли је то пастир који фрулу свира или је то вук који у тор води

Гдје је свјетло које обећаше оци, свуд је тама што је синови спуштише

Ако одем куд ћу стићи, моје мјесто свуд ме чека, ак останем ко ће бити, човјек који са мном оста

У дивљини питомина, у питомом вук дријема, у овцама спава кастиг, који вука не сачека

Неће никад моћи вуци  бити човјек пунан злобе, неће никад моћи овце бити јаке кано вуци

Ко ће рећи шта се збори, ко ће пут крив препрјечит,

Пртина на нас нова чек у сред шуме некрчене, који нема шаке јаке, нек се на пут не покрене

Ја сам био неразуман, и петљо сам слова ријечи, ја сам био неумјесан, док ми пут не препјечи,

Онај чојек којег виђех, у пролазу, изван града, који ме је опсовао а ја њему дужан осто

Нисам тада знао много али сада знам и мање

(Аутор је пјесник из Републике Српске)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: