Пјесници не љубе ланце
Пише: Милица Бакрач
Ако не изнесем одбрану, онда сам крив
Ако изнесем, онда крив сам без сумње
Ал једно сигурно је. Каже: Остаћу жив
Јер смртну казну бацио је у жбуње
Милан Кнежевић, пјесник
Дани слуте потоп. Са свих страна пљушти, из Неба и из земље, како би народ рекао. Кад нам је најтеже, учимо колико је лијепо да се надамо Сунцу. Сунце разведри Небеса, тек тада подсјећају и личе на Слободу. Вијести јављају да је тешко укротити „немилосрдне“ воде. Домаћинства су угрожена. Евакуација на снази. Вода и ватра су тешко укротиве, као и неке људске нарави. Вијести јављају: Милан Кнежевић неће у затвор! Одбија, не прихвата!Тај Милан, лидер, политичар, важан човјек, а мало ко да изусти: Милан Кнежевић, песник или пјесник, свеједно, али истинито!
Због тога и започех овај текст његовим стиховима. Милан Кнежевић – пјесник истине, правде, љепоте, љубави! Пјесник Русије. Словесник и златни стиховезник који припада српском језику и ћирилици. А ја, његова сестра по перу, немоћна да му помогнем, немоћна да се повучем у ћутање, пожељех да му напишем писмо: искрено и храбро, па да кажем: Милане, четири мјесеца, шта је то, ништа? Као четири године! Или четири деценије? – Исто је што и један дан, ако човјек „тамо“ одлази невин. Иако не припадаш тамо гдје хоће да те одведу, иако потписујем да нијеси крив, иако је јасно свима који те познају, да пјесници не љубе ланце! Знао си да је ријеч „невин“ у овој земљи туђица? Схвати да овдје не постоји временска разлика између 24 часа и 40 година.
Ипак, ако одеш, ако те „вежу“, зар ће то твом сонету да науди? Или рими? Поеми, књизи, и твом имену на њеним корицама? Баш ових дана чух дивну причу од нашег Ранка Јововића. Након што је недавно добио награду, Извиискра Његошева у Београду, једна дивна дама из публике донијела му букет цвијећа. Нашем Ранку се тако нешто први пут десило у животу. Како ми рече, тај мудрац и бард, по давнашњим, као и по данашњем „обичају“, пјеснике су обично тукли, прогонили их, кидисали им на живот, хапсили их! Пјесници, они прави и уклети, нијесу научили да примају букете. Сигурна сам да ће Ранко све ово једном финије да ти каже, драги пријатељу мој.
Ако те одведу тамо, они ће да мисле и да тврде, да си напокон кажњен и везан. Ти можеш и умијеш да докажеш супротно, знам те. У „дослуху“ си са Сергијем и Владимиром. Однеси тетратку и карандаш, и пој, певај и пјевај! Запој и вјеруј! Знам да ћеш искусити „кашику несанице и грам сна“, али не заборави да те чека и она твоја Пенелопа, којој „неће утрнути прсти“ од веза, можда најљепше кошуље коју ћеш обући у животу. Понављам, ако те одведу, неће ово бити ни прво ни посљедње пјесничко зло прољеће. Ми смо као народ научили да нам прве пупољке опрли мраз, да нам прве усјеве уништи потоп, да нам прве плодове спржи суша, да нам прве успјехе окуде лоши и гори од лошијих. Да прве наше побједе заташкају, и да прве наше „поразе“ прославе. Срећом, сва зла прољећа и сушна љета прођу. Са њима оду и скакавци!
И ово ће проћи! Ако те одведу, нећу имати снаге да дођем да те испратим, тамо, до оне капије, пријатељу, јављам ти да знаш. Тог дана нећу слушати вијести. Нећу читати штампу. Само ћу одгледати још једном „Сибирског берберина“, (као увијек кад ми је тешко у животу), и плакаћу сестрински уз антологијску сцену „Прогон у Сибир“, а ти пјевај, као што је кадет Толстој пјевао у возу. Пјевај да те чују сви. Пјевај, јер имаш коме. Пјевај, да би било лакше твојој мајци. Ако те одведу, шта су четири мјесеца за један људски вијек, зар и сам нијеси записао „да је смртну казну бацио у жбуње“, правда, Баћушка мој.
Milanovo hapsenje ocutali su i ovi iz njegovog okruzenja! Front je izdao najboljeg od njih!
Званични Београд је Миланово утамничење громогласно одћутао… Неки пут ћутање неког више каже, него када исти тај јавно живчани вришти, млати прстом, колута очима и дури се…
Mandela je proveo 27 godina u zatvoru kao politicki zatvorenik.
Mandela, kao Predsednik UAU, od prvog dana je dao svoj glas protiv bombardovanja SCG.
Sledeca Helijeva poema “ga je u zatvoru odrzavala u zivotu:
“Invictus” (NESALOMLJIV), by William Ernest Henley
{Out of the night that covers me,
Black as the pit from pole to pole,
I thank whatever gods may be
For my unconquerable soul.}
Iz ove noci, shto me pokriva,
Crne kao jama od stuba do stuba
Ja zahvaljujem Bogovima, bilo kakvi da su
Za moju nesalomljivu dushu
—————————–
{In the fell clutch of circumstance
I have not winced nor cried aloud.
Under the bludgeonings of chance
My head is bloody, but unbowed.}
U paloj kochnici okolnosti,
Ja nisam ni trepnuo ni plakao glasno.
Pod batinanama sluchaja
Moja glava je krvava, ali uspravna
——————————————–
{Beyond this place of wrath and tears
Looms but the Horror of the shade,
And yet the menace of the years
Finds and shall find me unafraid}
Izvan ovog mesta od gneva i suza
Nazire se Uzas Senki
Inatoch moj progonitelj
me nalazi i mora me naci – nezaplashenog
———————————————-
{It matters not how strait the gate,
How charged with punishments the scroll,
I am the master of my fate:
I am the captain of my soul.}
Nije vazno koliko su vashe kapije jake
Kolika je duga lista vashih kaznjavanja
JA SAM KOMANDANT MOJE SUDBINE
JA SAM KAPETAN MOJE DUSHE
У падајућој околности
Нисам викао нити гласно плакао.
Под надувавањем случаја
Моја глава је крвава, али небруга.
Иза овог места гњева и суза
Јебељ, али ужас сјенила,
А ипак, претња годинама
Нађете и наћи ћете се без страха.
Није битно колико је тијесна капија,
Како је оптужен за казне свитак,
Ја сам господар своје судбине:
Ја сам капетан моје душе.
~ Инвицтус, Виллиам Ернест Хенлеи.
JOSH JEDNO DOBRO IME IDE U MILOV KAZAMAT U SPUZU (pored Mihaila Chadjenovica, Branke Milic itd itd)
Mi ne mozemo da komandujemo sa nashom okolinom, kako ce se drugi ponashati prema nama, shta ce nam, sudbina dodeliti. Jedino shto mozemo je, da komandujemo sobom, kako cemo se mi postavljati. Vrlo je bitno, da sve sto radimo moze da prodje test chovecnosti ili test smrada, ako hocete, da odrzimo svoje DOBRO IME. Za Mila-Aca-Brana Milanove tamnichare je test smrada.
Milan Knezevic je DOBRO IME.
Shta je smisao zivota? Proleti kao tren. Ono sto ovde ostaje je DOBRO IME. Ono je jache od smrti, nastavlja da traje. To je neshto sa chim svako od nas ima komandu. Smrt dodje i ode, a dobro ime ostaje. Jedan francuski filozof je rekao jednu interesantnu stvar o smrti. On kaze – svi cemo jednog dana umreti. I milijarderi i beskucnici, i lepi i ruzni i hrabri i kukavice; nema izuzetaka. Kad taj momenat umiranja dodje, mi necemo biti svesni da nam se bilo shta dogadja. Ulazicemo polako iz stanja bolova, osecanja nepravde, straha, srama, stalne neminovne starachke dekrepetizacije u jedno stanje totalnog mira, blazenstva, bez bolova, bez shokova, bez mrznje, bez briga. Zashto bi neko mogao da se plashi takvog momenta? Bice to traumaticno za familiju, za bliznje. Oni treba da se plashe, a ne ti.
U Srbiji ima jedan politichar, Sheshelj, koji stalno tvrdi, kako je pobedio ICTY – Hashki kazamat. Potpuno je u pravu. Kad bi mogli da vrate istoriju unazad oni, koji rukovode Hashkim kazamatom, nikad ni u snu ne bi dozvolili Sheshelju da udje u njihov kazamat.
Hashki kazamat je osmishljen da kazni neposlushne Srbe. Da bi taj sud izgledao iolele autentichan, ubacili su tu par Hrvata i Muslimana. Albanaca zlocinaca uopshte nema. Oni su Premijeri, Predsednici NATO-ve “Kosove”. NATO generali, koji su vodili agresiju (da se Srbiji otme 20% teritorije i tu izgradi stalna vojna baza) su OK, svi do jednog, svi do jednog NATO vojnici, agresori na SCG su OK, a srpski generali i vojnici, koji su se borili protiv te agresije i saradnika agresije su – ratni zlochinci. Ne treba da budesh bolesni nacionalista da vidish da tu neshto nije u redu, da se radi o “kengurskom sudu” (izraz, koji su smislili Australijski doseljenici, koje su nepravichno osudjivali u US). Sheshelj se dobrovoljno prijavio da ode u takav sud.
Najbolji je bio pochetak. Imate onaj svechani dekor. Ukljuchene TV kamere. Ceo Svet gleda. Sheshelj, suzanj, sedi mirno dostojanstveno. Stavili krupnog strazara da stoji iza njega. Ulaze troje sudija. Svechana crno-crvena odora. Pravilnik suda strogo nalaze da kad sudije udju u salu da svi MORAJU DA USTANU. Nikad se nije desilo da neko ne ustane u sudu. I okoreli serialni ubice i nevini, stari, mladi – svi ustaju, kad sudije udju. Sheshelj nije ustao.
Predsedavajuci sudija je to odmah primetio. Obratio se optuzenom:
“Gospodine Sheshelj, nalazite se u sudu UN, optuzeni ste za udruzivanje u zlochinachki poduhvat. Pravilnik suda Vam nalaze da postujete sud, da ustanete, svaki put, kad sudije udju i kad izadju iz sudnice”.
Sheshelj: “Znash li ti sa kim razgovarash? Ja chetnichki vojvoda da ustanem vama, belosvetskim hohshtaplerima. Mozete samo da mi popushite ku*ac”!!!! Naravno usledile su kazne za “neposlushnost”. Sheshelja nishta od toga nije moglo slomiti. On je znao da lezi u zatvoru zbog svog dugachkog jezika i nichega drugog. Bio je spreman da ide do kraja za svoju ideju, ideju Bozje Pravde, koja je bila na njegovoj strani.
Sheshelj je stvorio nov nachin kako da pobedi NEPRAVDU kengurshkog suda. On ga je izvrgao RUGLU… “Vi belosvetski hohstapleri, ja da vam ustanem? Mozete samo da mi popushite ….”! Na Zapadu se tako neshto nikad nije videlo u istoriji sudstva. Razlika je da su sudovi na Zapadu pravedni. Ne postoji sud na Zapadu, gde se samo sudi Srbima ili samo Jevrejima, Romima, kakav je slucaj sa ICTY. Prema tome, nezamislivo je da optuzeni kaze sudiji ono shto je Sheshelj rekao svojim sudijama u Hagu. U pravednom sudu ono shto je Sheshelj rekao bi imalo sasvim obrnut efekat. Sheshelj bi tamo izgledao kao zivotinja od choveka. U Hagu, Shesheljeve rechi su bile melem na ranu obespravljenih Srba. Sudije ICTY nisu znali, kako da reaguju. Ko je tako neshto mogao da ochekuje? Svi ostali su se obracali snishodljivo “Uvazeni Sude…”, a Sheshelj sedi, nece da ustane, pa kad su se sudije pobunile, shto ih ne poshtuje, on je dodao najvece moguce, ponizavajuce uvrede!
Hashki sud je uzvratio odmazdom, kao shto je morao. Dodali su mu godine utamnichenja za istragu, pre nego i stigne do presude. Nishta to nije tangiralo manitog Sheshelja. Shto su ga vishe kaznjavali, on je bio sve gori. Napisao im je listu od 10 zahteva:
~ Da mu se dozvoli da otpusti advokata, koji mu je sud dodelio
~ Da mu dozvole da sam sebe predstavlja na sudu (on je U. Profesor Prava)
~ Da dozvole njegovoj supruzi da dolazi jednom mesechno u posetu
~ Da mu se sva dokumenta shtampaju prevedena na srpski (iako govori engleski) ito na cirilicu
~ Da koristi leptop
itd itd 10 ultimativnih zahteva!
Sud je sve to odbio. Sheshelj koristi jedino oruzje, koje mu je preostalo: stupa u shtrajk gladju.
Shtrajk gladju je oruzje, ima smisla jedino ako su dva uslova ispunjena: Ako se radi o Bozjoj Nepravdi i ako je optuzeni spreman da ide do kraja, da umre. Primera radi Tomislav Nikolic je u SR ishao na shtrajk gladju, kad je bio Predsednik SR. Ne secam se koji mu je klinac bi. Medjutim on nije jeo nekoliko dana, pa su ga kao fol prebacili u bolnicu, gde je sa bolesnichke postelje davao TV inttervjue!! Kazu da je krishom jeo chokoladu i sl. To je bila javna komedija, poput Milovog Drzavnog Udara. Potom imate drugi slucaj sa Sadamom Huseinom. On je takodje shtrajkovao gladju. Izdrzao je 3 dana. Cetvrti dan je pozvao strazara i rekao: “Gladan sam”!
Sheshelj je izdrzao 29 dana BEZ VODE I BEZ HRANE. Kasnije je pricao na YT, kako mu je telo bilo totalno otkazalo, bio je nepomichan, ali mu je mozak funkcionisao savrsheno, kao da mu se nishta nije desavalo. To je ono stanje mira pri nadolazecoj smrti.
Tek 29-dan je Hashki Sud popustio: ISPUNILI SU SVIH 10 SHESHELJEVIH USLOVA! Sheshelj je u zatvoru napisao oko 100 knjiga. Vecina tih knjiga je zbirka sudskih dokumenata za istoriju. Ushao je u istoriju zauvek, kako bezgranichan moze da bude otpor sudskoj nepravdi.
Sheshelj nije moj tip politichara. Skoro sve od onoga shto se on zalaze, meni ne odgovara. Ne odgovara mi Majka Rusija, ujedinjenje sa Rusijom, njegova komunjarska proshlost i bradonjska-chetnichka sadashnjost, njegove ideje da svi Srbi, ma gde da su mora da zive u jednoj drzavi Velikoj Srbiji, sto (prema Prirodnim zakonima) automatski stvara zelju kod Hrvata, Muslimana, Albanaca da zive, ma gde da su u Velikoj Albaniji, Velikoj HR, Velikoj Turskoj…. Medjutim, ja mu se divim na nachinu kako se ponashao u Hashkom kazamatu za Srbe, gde su ga drzali 12 godina samo zbog njegovog – dugachkog jezika.
Mandela je proveo 27 godina u zatvoru kao politicki zatvorenik.
Mandela, kao Predsednik UAU, od prvog dana je dao svoj glas protiv bombardovanja SCG.
Sledeca Helijeva poema “ga je u zatvoru odrzavala u zivotu:
“Invictus” (NESALOMLJIV), by William Ernest Henley
{Out of the night that covers me,
Black as the pit from pole to pole,
I thank whatever gods may be
For my unconquerable soul.}
Iz ove noci, shto me pokriva,
Crne kao jama od stuba do stuba
Ja zahvaljujem Bogovima, bilo kakvi da su
Za moju nesalomljivu dushu
—————————–
{In the fell clutch of circumstance
I have not winced nor cried aloud.
Under the bludgeonings of chance
My head is bloody, but unbowed.}
U paloj kochnici okolnosti,
Ja nisam ni trepnuo ni plakao glasno.
Pod batinanama sluchaja
Moja glava je krvava, ali uspravna
——————————————–
{Beyond this place of wrath and tears
Looms but the Horror of the shade,
And yet the menace of the years
Finds and shall find me unafraid}
Izvan ovog mesta od gneva i suza
Nazire se Uzas Senki
Inatoch moj progonitelj
me nalazi i mora me naci – nezaplashenog
———————————————-
{It matters not how strait the gate,
How charged with punishments the scroll,
I am the master of my fate:
I am the captain of my soul.}
Nije vazno koliko su vashe kapije jake
Kolika je duga lista vashih kaznjavanja
JA SAM KOMANDANT MOJE SUDBINE
JA SAM KAPETAN MOJE DUSHE
Motricemo na Milanovu sigurnost u tamo njihovom zatvoru. Milanova sigurnost je i sigurnost svih nas.
Milane ti ses izdrzati, a tvoji progonitelji nece. Sloboda za Milana!
Ово је страшно шта се дешава у нашој несрећној држави.Докле ће то овај црни народ да трпи.