ИН4С

ИН4С портал

Сарадња привредника и Савеза сокола

1 min read
Нараштајска застава набављена је 1937. Повећање броја чланстава са 73, а нараштај за 240. Основали су фонд за подизање соколског дома. Основали су фонд за помагање сиромашних вежбача и давана је припомоћ вежбачима који су ишли на слетове у Прагу...

Пише: Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

У Загребу на иницијативу Владимира Матијевића и најугледнијих Срба трговаца из Аустро-угарске монархије било је 1897. основано Српско привредно друштво „Привредник”. Активност Привредника распростирале на све српске земље. До 1923. седиште Привредника било је у Загребу, а тада је пренесено у Београд. Гесло Привредника било је : ,,Прилике српског народа могу се поправити само непрекидним и истрајним радом. Зато се не уздамо ни у кога другог, него смо готови и одлучни да све своје послове сами свршавамо.”(1) Рад Привредника обухватио је све крајеве Југославије и све сталеже. (2)

Михаило Пупин био је почасни старешина Српске соколске жупе у Америци. (3) Приликом прославе 25-годишњице рада Привредника 1923. Пупин је заступницима Привредника у Америци приложио чек од 100.000 динара као поклон друштву. Тиме је био увршћен као нови патрон Друштва Привредник. (4)

У сарадњи са друштвом „Привредник” Пупин је 1928. формирао фонд „Михаило Пупин”. По одредбама задужбине после смрти оснивача део је ишао Привреднику, црквено-школској општини у Идвору, ђацима из Војводине који ће се школовати у пољопривредној струци. Део суме се издвајао као награда за ванредне успехе у пољопривреди у Југославији под именом „Пупинова награда”.(5)

О Пупину је писао М. Јефтић у „Годишњаку Матице Српске календар за просту 1931 годину”. Истакао је да је Пупин у културне и националне сврхе од 1908. уложио преко 18 милиона динара. Организовао је српске исељенике у Америци, тако да су имали солидну организацију од преко 20.000 чланова. (6)

Друштво је пре Првог светског рата сарађивало са соколима и са др. Лазом Поповићем. Привредник је после уједињења наставио национални рад у новим околностима. Управа друштва покренула је акцију за оснивање соколског друштва у њеним просторијама и од њених чланова. Соколско друштво Београд ВИИ основано је 5 фебруара 1932. на иницијативу управе национално-хумане установе „Привредник” у њиховим просторијама у Лазаревачкој улици. Друштво су основали : Перо Бекић, Милан Мих. Стефановић, Аврам Филиповић, Јован Мојсиловић, Ђура Терзин, Вид Вујић, Никола Марић, Драгољуб Петровић, Мирко Црнојевић, … 

Одлуком управе „Привредника” друштво је добило велику салу у Шегртском дому за вежбаоницу. На првој скупштини изабрани су : старешина Перо Бекић, заменик старешине индустријалац Лука Новаковић, секретар Петар Шкара, просветар Ђура Терзин, начелник Драгољуб Петровић, благајник Мирко Црнојевић, статистичар Анатолије Коновалов; Остали чланови управе и других одбора били су из редова Привредникових угледних чланова и пријатеља-сарадника. На дан оснивања друштву је дато као бескаматна позајмица 30.000 динара од управе Задруге Срба Привредника за набавку справа за вежбање.

Друштво је одржавало сваке године јавне вежбе. Приредило је прославе : Чика Јове Змаја, Његоша, Алексе Шантића, Филипа Вишњића, и осталих, 1 1937. прославу Томаша Масарика. Приходе од прослава је друштво употребило за покриће набавки. А издало је од тих пара и веће суме за подизање споменика тим националним великанима. Од 1934. старешина је био Секула Зечевић а Катарина Бајмеловић начелница. Чланова је било 1932. све заједно 206, 1933. 246, 1934. 458, 1935. 609, 1936 516, 1937. 661 припадника свих категорија. Друштво је имало велики број мушког нараштаја, углавном Привредникових питомаца (шегрта). Друштво је имало књижницу са 700 соколских и осталих поучних и забавних књига. Као свој циљ у Соколској Петровој Петогодишњици друштво је решило да направи летње вежбалиште. (7)

На прослави Првог децембра 1932. на Коларчевом народном универзитету Бранко Живковић, старешина Жупе Београд, саопштио је да је у Београду основано Соколско друштво Београд ВИИ. Истакао је да ће да новосновано друштво имати велики значај, јер је прекорачило границе Београда. Основано је иницијативом “Привредника” и имало је задатак да преко својих питомаца шири соколску идеју у народу. На прослави је саопштио да је ново друштво примљено у Соколску жупу Београд. (8)

Чланови Соколског друштва Београд ВИИ, у оквиру радова Петрове петолетке, на Лаудоновом шанцу посадили су преко хиљаду садница. Освећењу Гаја краља Петра ИИ присуствовали су Јеврем Томић, председник општине, Данило Вуловић, министар грађевина, епископ Нектарије, В. Поповић, старешина жупе Београд. О значају соколског завета и пошумљавању говорио је Секула Зечевић, старешина друштва. Затим је почело сађење у коме је учествовало две стотине нараштајаца, Привредникових питомаца. (9)

Док су остала београдска соколска друштва на радним акцијама учествовала са члановима својих друштава привредникови питомци су били из свих српских крајева. На скупштини жупе Београд 7 априла 1940. просветар друштва Богдан Поткоњак истакао је : „Нестало је центра соколске мисли и рада у земљи где је соколство први пут развило заставу своју, … Остаје једино Југославија, … Међутим ни овде не може соко да рашири слободно своја крила, јер није тајна да су у неким крајевима наше домовине, југословенске и соколске идеје постале опасне. …

У будуће рад се мора више водити у правцу народне одбранбености”. Прочелник друштва за Соколску Петрову Петогодишњицу Сењатовић Већеслав истакао је да је од завета било извршено : Летње вежбалиште подигнуто је 1939. Нараштајска застава набављена је 1937. Повећање броја чланстава са 73, а нараштај за 240. Основали су фонд за подизање соколског дома. Основали су фонд за помагање сиромашних вежбача и давана је припомоћ вежбачима који су ишли на слетове у Прагу и Софији. (10)

Пододбор у Соколу ВИИ прикупио је за зимску помоћ 7.500 динара. (11) Др. Лаза Поповић, оснивач карловачког сокола 1904, примио се места председника у Одбору за градњу дома Соколског друштва Београд ВИИ (Привредник). Први пут је дошао на седницу одбора 27.2.1941. Дочекан веома топло, срдачно и братски, позрављен је и примљен. (12).

<

Српско привредно друштво „Привредник”основано је 1897. у Загребу. Активност Привредника обухватале су све српске земље. Друштво је пре Првог светског рата сарађивало са соколима и са др. Лазом Поповићем. Михаило Пупин био је почасни старешина Српске соколске жупе у Америци. Био је један од добротвора Српског привредног друштва „Привредник”. До 1923. седиште Привредника било је у Загребу, а тада је пренесено у Београд.

У Дому Привредника било је основано Соколско друштво Београд ВИИ 5 фебруара 1932. Заједно са осталим соколским друштвима Соколско друштво Београд ВИИ учествовало је у соколским радним акцијама. Док су остала београдска соколска друштва на радним акцијама учествовала са члановима свог друштва привредникови питомци били су из свих српских крајева. Соколи су због тога сматрали да ће они бити расадник соколске идеје по целој отаџбини. Соколи из Привредника су помогли рад соколске кухиње за избеглице из Бановине Хрватске. У оквиру радова Петрове петолетке, на Лаудоновом шанцу, чланови Соколског друштва Београд ВИИ посадили су преко хиљаду садница.

Напомене:

1.Д.П. „Привредник”, Народна Енциклопедија СХС, ИИИ књига, Загреб 1928, стр. 569; „Привредник јубиларни календар за 1937. годину”, Београд, стр.36, 37; „Привредников календар за 1933. годину”, Београд, стр. 36;

2.Љубодраг Поповић, „Извори за проучавање пупинове делатности у домовини, у фондовима Архива Србије”, „Архивски преглед 1”, Београд 1979, стр. 115;

3.„Српски соколски календар за 1914. годину“, Загреб, стр. 6;
4.Љубодраг Поповић, „Извори за проучавање пупинове делатности у домовини, у фондовима Архива Србије”, „Архивски преглед 1”, Београд 1979, стр. 117;

5.Љубодраг Поповић, „Извори за проучавање пупинове делатности у домовини, у фондовима Архива Србије”, „Архивски преглед 1”, Београд 1979, стр. 117;

6.М. Јефтић, „Годишњак Матице Српске календар за просту 1931. годину”, Нови Сад, 1931, стр. 58;

7.Петар Шкара, „Соколско друштво Београд ВИИ (Привредников дом)”, „Око Соколово“, Београд, 19, 21, 22 јуна 1937, бр. 7, стр. 151, Душан Цветковић, „Соколи и соколски слетови”, Мирослав, Београд, 2007, стр. 80;

8.„Свечана соколска академија на Коларчевом народном универзитету на дан уједињења”, „Гласник Опште и Народне Гимнастике”, Београд, децембар 1932, стр. 46;

9.„Гај Краља Петра ИИ”, „Око соколово”, Београд, 1. децембар 1940, бр. 9 и 10, стр. 173;

10.„Годишњи извештај о раду Соколске жупе Београд за XX редовну годишњу скупштину 7. априла 1940 год.”, стр. 32, 50, „Око соколово”, Београд, 1 април 1940, бр. 4;

11.„Соколске вести”, „Око соколово”, Београд, 4. фебруар 1941, бр.1;

12. „Службене вести”, „Око соколово”, Београд, 1. марта 1941, бр. 2 и 3, стр. 35;

 

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *