ПзП: Таласофобија обузела друштво, ни дјеца нису света у борби за гласове
„Директор тражио да ћуте, да се не таласа. Возач нема ланце – ћути да не таласа. Родитељи виде у шта им дјеца сиједају свако јутро и ћуте, да не таласају. Путари не одржавају пут, мјештани ћуте, да се не таласа. Таласофобија!,“ ово је цитат са једног црногорског портала који објашњава сву несрећу црногорског друштва, нагласио је члан ОО ПзП Бијело Поље Петар Радовановић.
„Некада су просвјетни радници били други родитељи својим ђацима, у неријетким случајевима и бољи од родитеља. Шта се у међувремену промијенило? Школе више нису извор знања већ извор сигурних гласова и добре зараде! Јучерашњи случај је мало рећи скандалозан, срећом се завршио без већих посљедица, а могло их је бити.
Да ли би родитељи опростили себи, за своје ћутање, да се тој дјеци нешто десило, да је неко страдао? Је л’ мора стално да се деси нека трагедија да би ово друштво устало против оваког система? Послати истраумирану дјецу да пјешаче по 6/7 километара кући, међу њима и дијете са посебним потребама, без љекарске контроле и без обавјештавања родитеља да би директор сакрио свој немар,“ напоменуо је Радовановић и истакао:
„Овдје иде дио у којем би позвали надлежне да раде свој посао и на тај начин спријече понављање оваквих инцидената, али то се у овом систему сигурних гласова и таласофобије сигурно неће догодити. Ко јер крив? Ко ће сносити посљедице? Ко има користи од пријављивања два превоза а шаље само један? Директор можда? Подсјећамо – основно образовање је обавезно, а та обавеза би подразумијевала и систем квалитетног превоза ђака. Ово није изолован случај. Наша дјеца се возе лошим и дотрајалим комбијима којима управљају често лица без лиценци.
Но изгледа да је таласофобија сасвим обузела ово друштво па нам више ни дјеца нису света у борби за гласове.“
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
