• Мозаик

Соколски савези у промоцији духа словенске узајамности

1 min read

8 година ‎ ИН4С

Пише: Саша Недељковић

Соколска друштва у Краљевини Југославији наставила су свој рад пре Првог светског рата на подстицању пријатељства међу словенским народима. Друштва су путем Словенских балова и плесова настојала да и народна ношња буде прихваћена од јавности.

Бачка Соколска Жупа приредила је 28. јуна 1922. слет у Суботици. Соколи су посетили изложбу народних ручних радова приређену у градској кући и од које је приход био намењен пострадалима у Битољу. На изложби су били радови из свих крајева Југославије. На Видовдан соколи су посетили Палић, где је у парку приређена забава. На Палићу приређена је Соколска академија. Академију су отвориле чланице Соколског друштва Београд. Вежбе су изведене вешто, тако да су гледаоци помислили да гледају руски балет. По свршетку вежбе публика је са бурним аплаузом поздравила предњачицу Милу Јовановић. Затим је мушки подмладак друштва Осек извео руску народну игру „козачек”. Публика је после свршетка вежбе клицала „живио Осек”. (1)

Соколи су на својим плакатима за слетове користили народне шаре. Пример таквих плаката је плакат за слет у Загребу августа 1924. Соколи су приредили слет у Загребу од 15 до 17. августа 1924. У Загреб је дошло 12.000 сокола из Србије, Војводине, Босне, Црне Горе, Херцеговине, Далмације, Словеније, Хрватске, Међумурја и Истре. Дошли су Чешки и Руски соколи и делегација Пољског соколства. На Другом Југословенском Соколском сабору који је одржан заједно са слетом закључено је оснивање Свесловенског Соколског Савеза. (2) На соколским приредбама учествовали су и козаци.

У просторијама Официрског дома у Сарајеву сарајевска соколска друштва заједно са Чехословачком, Пољском лигом и руским соколима приредила су свесловенско-соколско вече 1 фебруара 1936. На приредби било је преко 100 народних ношњи из свих крајева земље и словенских земаља. Свечана сала била је окићена словенским заставама и сликама знаменитих словена из давне историје и тадашњег доба. Поред слика словенских владара били суи сви грбови словенских држава.Сем тога просторије су биле украшене соколским геслима, зеленилом и малим словенским заставицама. Приредбу је отворио заменик старешине матичног соколског друштва др. Богдан Видовић наглашавајући да су соколи желели приредбом да манифестују своја соколска осећања солидарности и словенску Тиршеву идеологију. Говорио је о животу и раду творца словенске химне, словачког свештеника Самуила Томашика, чија је песма „Хеј Словени”, доживела 100 година и која је пратила све словенске покрете, демонстрације и манифестације током буђења словенских народа. Учествовали су Чешка обец, руски соколи, пољска лига и гуслар. Члан сокола рецитовао је бугарску песму од Христе Ботева. На заједничкој седници свих соколских друштава било је решено да сваке године 4 фебруара (Штросмајеров дан) сва соколска друштва приређују свесловенско соколско вече, како би соколи и тиме васпитали чланове за соколско-југословенски-свесловенски живот, рад и зближење словенских народа. (3)

У циљу оживљавања и ширења старих народних игара по соколским јединицама, начелништво Савеза Сокола Краљевине Југославије приредило је течај за народна кола. Течај је одржан од 21. до 25. јануара 1935. у Београду. Учествовало је 29 чланица и 22 члана сокола из свих крајева Југославије. Наставница на течају била је Љубица Јанковић, стручњак у познавању народних кола. Обрађено је око 50 народних кола. (4) У „Соколском Гласнику” је у рубрици „Соколска радио-предавања” истакнуто да Љубица Јанковић треба да одржи предавање преко Радио Београда 4 априла 1935. о теми : „Народне игре и Соколство”. (5)

Други савезни течај народних игара за соколе–предњаке приређен је у Београду од 14. до 18. априла 1936. Течај је одржан у Дому Соколског друштва Београд Матица у Делиградској улици. Течај је похађао 51 учесник из жупа и око 20 ванредник учесника из београдских соколских друштава. Интересовање је било изванредно. Највише је било учесника из Словеније. Вежбана су народна кола: „Пошла ми Милка на воде“, „Слављанка“, „Тројанац“, „Битољка“, „Да вам кажем, браћо моја“, „Зупчанка“, „Неда гривне“, „Ђурђевка“, „Врањанка“, „Из бању иде“, „Нишевљанка“, „Зетско коло“, „Црмничко“, „Тасино“, „Девојачко“, „Срба“, „Ајд на лево“, „Ја посејах“, „Мајка Мару“, „Професорка“, „Девојчица“, „Србијанка“, „Ајде лепа Маро“, „Сељанчица“, „Заплет“, „Шумадинка“, „Лепа Маца“, „Дивна“, „Дуње ранке“, „Бојерка“, „Сарајевка“, „Осмољка“, „Гружанка“ и „Устај, дико !“. На течају су се училе поред народних игара из Југославије и чешке, руске и пољске игре („Краковјак“, „Козачок“ и „Чешка беседа“). Као уџбеник служила је књига „Народне игре I део“ од Љубице и Данице Јанковић. Водници течаја били су Агата и Франо Жиц. Наставници на течају били су Љубица и Даница Јанковић, Книхова, Федор и Ангелина Гопуренко, Отокар Новотни, Марија и Мирослав Војиновић. За 20 часова пређена су 34 народна кола. Одржана су предавања о значају народних игара у вези са соколском идеологијом, народне игре у соколској пропаганди и о хумору у народним играма. На крају течаја захваљено је сестрама Јанковић. (6)

Соколско друштво Соко I у Загребу је 14. марта 1936. приредило Лужичко-српско вече. Вече је отворио старешине друштва Угљеше Пеливановића, који је у предавању приказао положај Лужичких Срба, као и њихову културу и историју. О Лужичким Србима приредио је изложбу Станковић. У концертном делу извођена су дела лужичко-српског препородитеља Бјарната Крауца и загребачког музичара Фр. Шидака. После тога приказани су помоћу дијапозитива лужичко-српски крајеви и живот становништва. Вече је завршено певањем лужичко-српске химне “Рјана Лужица” и соколске химне “Хеј, Словени”. Следеће словенско вече било је предвиђено за 4 април 1936. и било је посвећено Чехословацима. (7)

У циљу пропагирања народних словенских костима, Соколско друштво Београд I одржало је 6. марта 1937. костимирану забаву. Поред представника Соколске жупе Београд Момира Синобада, присуствовали су др. Бахтик као представник чехословачког опуномоћеног министра, др. Шишканов као представник бугарског посланства и други представници националних и соколских друштава. Пре почетка забаве друштвени просветар Драгољуб Вишњић, поздравио је присутне и одржао говор о значају народних костима. Соколска жупа Београд приредила је слет у Београду јуна 1937. Поводом слета отворена је 19 јуна 1937. „Соколска изложба народних рукотворина”. Изложбу су организовали Жупски одсек за рад на селу и Задруга „Рукотворина” за израду ручних радова. (8)

У позоришној сали Руског дома у Београду одржали су руски соколи свечану академију 20 јуна 1937, у којој је учествовало 6 друштава из Покрајинског Савеза руског Соколства у Југославији. Апотеозу академије извели су Руски соколи из Земуна. У првој слици апотеозе приказано је весеље у предратној Русији, са хорским певањем руских народних песама и народним играма. Друга слика представљала је чежњу руских сокола за обновом националне Русије и њихову наду да ће Русија васкрснути јака и препорођена. (9)

У Соколском друштву Земун-Матица уочи дана уједињења 1937. одржана је соколска забава са пригодним програмом и игранком. Нарочито задовољство и аплауз изазвале су игре словенских народа. (10)

Соколска жупа Београд приредила је марта 1938. Бал словенских народа. Под покровитељством Владе Илића, председника Градског поглаварства, бал је одржан у просторијама Соколског друштва Матица. Велика, доња и средња сала биле су уређене за игру а остале остале просторије за бифе. У великој сали су свирале две музике : музика Краљеве Гарде и музика Соколског друштва Београд VII, а у доњој трећа музика. Гости су дошли у народним ношњама и соколским одорама. Краљевог изасланика пуковника Миливоја Дурбешића дочекао је старешина жупе др. Градојевић и остали чланови старешинства. Дошли су министар финасија Летица са госпођом, министар физичког васпитања народа др. Милетић са госпођом, I подпредседник сената Томић, заменици Старешине савеза Паунковић и др. Гавранчић, председник Градског поглаварства Илић са госпођом, адмирал Прица, генерал Косић… др Бахтик, бугарски посланик Попов, пољски посланик Дембицки и многи други. Покровитељ бала Влада Илић повео је Краљево коло. Чланови и чланице Београд-Матице су извели сплет словенских игара; чланови и чланице југословенско пољске лиге у пољским племићким ношњама извели су неколико народних пољских плесова, два пара чланова и чланица руског сокола из Земуна извели су “Козачок”. Нарочито топло су били поздрављени чланови и чланице удружења Трст-Ријека-Горица који су извели неколико плесова из свог краја и у ношњи тамошњег живља. Група руских соколица у руској ношњи извели су игру из свог краја. (11) У Почасном одбору били су др. Вјекослав Милетић, министар физичког васпитања; генерал Петар Косић, командант Београда… Роман Дрејлинг, старешина Руског соколског савеза… др Марије Чок, председник Удружења Истрана; Коло Српских Сестара… Нака Спасић, председница друштва „Књегиње Љубице”… Милица Јовановић, председница друштва „Књегиња Зорка”; Лепосава Петковић, председница Југословенског женског савеза. (12) Поводом одржавања бала Словенско друштво из Бугарске упутило је честитке. (13)

После Судетске кризе 1938. у „Веснику ЧОС” истакли су „Исто тако болно, још и болније за нас било је то што у одлучном моменту није ишла с нама братска Југославија. Тим захвалнији смо југословенском соколству које нам је код свега тога остало верно и са ганутљивом приправношћу понудила своје животе за нашу слободу. Никад им тога нећемо заборавити.” (14) К. Храбец, први заменик начелника Сокола Брно I истакао је у листу „Братство” у Осијеку „Ви не слутите с каквом помњом пратимо ми у ЧСР шта се код Вас догађа, у братској Југославији. Ви не слутите како смо Вам истински захвални за љубав и братство које нам исказујете сваком прилоком, па и у часовима великог весеља и славе на X слету, и у часовима наше туге и страдања у октобру прошле године. Ви не слутите са колико пажње и поноса читамо ваше гласнике. Особито Ваш. Сабирна акција за помоћ наших избеглица, то је Ваше братство оживотворено у дело…” (15)

Соколи су настојали да учвршћују везе између словенских народа. У томе су сарађивали са осталим националним друштвима (Коло Српских Сестара, Јадранска стража…). Друштва су путем Словенских балова и плесова настојала да и народна ношња буде прихваћена од јавности. Сматрали су домаће народне ношње за део словенских народних ношњи.

(аутор је члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије)

Напомене:

1. Др. Б. „II. Слет Соколске Жупе Бачке.”, „Соколски Гласник”, Загреб, 1922, бр. 8, стр. 260-266; Старешинство Бачке Соколске Жупе, „II. Слет Бачке Соколске Жупе 28. и 29. јуна у Суботици”, „Соколски Гласник”, Загреб, 1922, бр.7, стр. 222;
2. „Споменица Соколског друштва у Старој Пазови 1906-1931.”, Штампарија „Јединство”, Стара Пазова, стр. 7, 20, 21, 23, 26, 33, 37, 38;
3. „Свесловенско-соколско вече у Сарајеву”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 6 марта 1936, бр. 10, стр. 2;
4. „Течај Савеза СКЈ за народна кола“, „Соколски гласник“, Љубљана, 8 фебруара 1935, бр. 7, стр. 2;
5. „Соколска радио-предавања”, „Соколски гласник“, Љубљана, 29 марта 1935, бр. 14, стр. 2;
6. Б. С. „Други течај Савеза СКЈ за народне игре“, „Соколски гласник“, Љубљана, 15 маја 1936, бр. 20, стр. 3;
7. „Лужичко-српско вече Сокола I у Загребу”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 27 марта 1936, бр. 13, стр. 3;
8. „Соколско-словенска костимирана забава”, Вести, „Око соколово”, Београд, 10 априла 1937, бр. 5, стр. 100; „Програм свечаности VI слета Соколске жупе од 19-21 јуна 1937 год.”, „Око соколово”, Београд, 19, 21, 22 јуна 1937, бр. 7, стр. 169;
9. „Суделовање руског Соколства у жупским утакмицама и жупском слету”, “Око соколово”, Београд, 6.септембар 1937, бр. 8, стр. 177, 178;
10. „Соколско друштво Земун-Матица”, „Око соколово”, Београд, 4 фебруар 1938, бр. 2, стр. 36;
11. „Жупски бал Словенских народа”, „Око соколово”, Београд, 1 април 1938, бр. 4, стр.68;
12. „Годишњи извештај о раду Соколске жупе Београд за XVIII редовну годишњу скупштину 3 априла 1938 год.”, стр. 77, „Око соколово”, Београд, 1 април 1938, бр. 4;
13. „Честитка Словенског друштва из Бугарске”, „Око соколово”, Београд, 1 април 1938, бр. 4, стр.68;
14. „СВИ СУ НАС ИЗДАЛИ, АЛИ МИ НИСМО ИЗДАЛИ СЕБЕ”, „Братство”, Осијек, 15 децембра 1938, бр. 12, стр. 245;

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: