У Црној Гори најмање девет повратника са ратишта Исламске државе
1 min read
Недавно објављена информација у водећим њемачким медијима о списку од 22.000 имена држављана 51 земље који су били или су још на ИСИЛ ратиштима, претежно у Сирији, Ираку и Либији, актуелизовала је стара и отворила нека нова питања – посебно о мјесту и улози балканских држава у читавом, опаком вјерском, безбједносном, па у извјесној мјери и идеолошко-политичком колоплету.
Што се црногорских држављана тиче, деветоро „повратника“ који су ратовали у својству џихадиста, под сталном су присмотром надлежних безбједносних служби, а макар четворо су у фази полицијско-тужилачке истраге чији је циљ покретање кривичних поступака, у складу са одговарајућим законским нормама.
Како преноси лист Побједе, сви су евидентирани као евентуална безбједносна пријетња и ни у једном тренутку не могу представљати опасност ни по ближе, ни по шире окружење.
Ријеч је о Емилу Личини, Хабибу Кастратију, Харису Лукачу, Елвину Балићу, Исмету Салихуу, Исаку Личини, Бејту Музуровићу, Ифету Мурићу и Хасибу Кастратију.
Сви су, уназад макар пет година, припадали различитим групацијама радикалних исламиста и отворено се супротстављали Исламској заједници у Црној Гори, њеним службеницима, а посебно реису Рифату Фејзићу.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
А шта је са џихадистима из Владе и Скупштине Црне Горе ?
Neka šetaju oni slobodni, nadgledaće ih ova naša policija. Možda, ako postanu neka opozicija, u Crnoj Gori je samo opozicija prepoznata kao unutrašnji neprijatelj.
Premda je, kako se navodi u službenim partijskim publikacijama, boravak u francuskim logorima i odlazak iz njih u Njemačku prošao bez većih opasnosti, nedugo nakon dolaska u Njemačku na rad počeli su problemi za Špance koji su po odlasku partijskog komiteta bili uvršteni u prvu grupu. GestapoO tome jedan od njih, Kosta Nađ, piše: „U međuvremenu, nepažnjom jednog našeg druga koji je bio sa nama u Španiji, bili smo svi provaljeni. On je nehotice provalio čitavu grupu i jedne noći nas je na prepad uhapsio Gestapo. Bilo je rano proleće 1941. godine.“ [8] Razlog uhićenja pripadnika prve grupe opisao je, uz Nađa, njezin drugi pripadnik Otmar Kreačić: „Iako smo još u zatvoru u Desau doznali da smo uhapšeni zbog toga što se jedan drug neoprezno odao pred nekim Nijemcima i rekao da je bio u Španiji, što je ubrzo doznao i Gestapo i ispitivanjem došao i do cijele naše gripe, ipak smo vjerovali da je naš boravak u ovom logoru samo privremen.“ [9] Točnost Kreačićevog navoda o uvjerenju pripadnika njegove grupe da je boravak u Gestapoovom logoru „samo privremen“, potvrdio je Nađ koji je naveo da je u Gestapoovom „specijalnom logoru kraj Braunschweina“ ostao „samo mesec dana“.[10] Popović koji je također, poput Nađa i Kreačića, naveo da je pripadnike prve grupe uhitio Gestapo, zapisao je da su u koncentracionim logorima boravili „izvesno vreme“ a zatim su vraćeni „na rad u fabriku“.[11]
Uloga GestapaKompariranje i na logičkim osnovama analiziranje zapisa Popovića, Nađa i Kreačića ukazuje na zaključak da je Gestapo ne samo pustio zarobljene »Špance« iz svog logora, već i da im je omogućio komuniciranje, sastajanje, organiziranje i, u konačnici, napuštanje Njemačke.Ukoliko bi se spomenuti zapisi Popovića, Nađa i Kreačića glede karaktera boravka »Španaca« u Njemačkoj prihvatili kao točni, iz njih bi proizlazilo da su »Španci« ne samo pušteni iz Gestapoovog logora – kojeg Nađ, štoviše, naziva „specijalnim“ – nego i da su čak i u trenutku uhićenja, kako tvrdi Kreačić, smatrali da će njihovo utamničenje biti samo „privremeno“. Štoviše, prihvaćanjem navedene verzije događaja kao točne, i sam bijeg Floresa iz Njemačke kao i njegov povratak u Njemačku u svrhu organiziranja povratka »Španaca« dobijaju drugačije značenje. Jer, kompariranje i na logičkim osnovama analiziranje zapisa Popovića, Nađa i Kreačića ukazuje na zaključak da je Gestapo ne samo pustio zarobljene »Špance« iz svog logora, već i da im je omogućio komuniciranje, sastajanje, organiziranje i, u konačnici, napuštanje Njemačke. Štoviše, navedeni zapisi još su značajniji ako se uzme u obzir da su oni objavljeni od učesnika spomenutih događaja u službenim državnim – a time i partijskim – glasilima. Koliko god se ti zapisi promatrani iz kuta gledanja na prošlost koje bi najtočnije bilo označiti NOB-ovim čine gotovo posve nevjerojatnim, činjenica je da su oni zapisani, objavljeni i dostupni javnosti već nekoliko desetljeća. A okolnost da se dosadašnja historiografija sve ove godine detaljnije nije njima pozabavila ne umanjuje njihovu važnost. To više govori o historiografiji kao takvoj.
Ima li ovdje paralela ,ili se sve slucajno desava
Све братија нашег ,,mise,,.Све стара црногорска презимена .Катуњани,ријечани и његуши.Јес валах…
Da su kojim slučajem Srbi već bi bili pohapšeni..
И не само то, него би све новине брујале о томе и 99% НВО организовало конференције за штампу пшо том питању сипајући дрвље и камење по Србима, четницима, противницима „тисућљећње“ државности БЈРЦГ…