ИН4С

ИН4С портал

Референдум и јединство: Зашто је Додиков курс једини пут за Српску

Додик, Фото: РТРС

Кад се данас осврнемо на положај Републике Српске унутар БиХ, једна ствар постаје очигледна – Српска је гурнута у угао. Притисци, наметања и ароганција дијела међународне заједнице, уз сервилну политику Сарајева, довели су до тога да је опстанак институција Републике Српске доведен у питање. У тој ситуацији, није ствар избора већ нужности да се стане иза политике Милорада Додика.

Одбрана институција није радикализам, него обавеза

Већ годинама слушамо како је сваки корак Републике Српске у правцу очувања своје самосталности „сепаратизам“ или „радикализација“. Међутим, ко је тај који је први прекршио Дејтон? Да ли је то Република Српска, која инсистира на слову споразума, или они који преко лажног високог представника намећу законе и одлуке без икаквог легитимитета?

Кад Суд БиХ покушава да суди предсједнику Српске, супротно уставним одредбама, онда је јасно да више није ријеч о праву, већ о голој сили. У таквом амбијенту, једини одговор остаје – бранити институције свим легалним средствима, укључујући и референдум.

Референдум као политички штит

Многи ће рећи да је најављени референдум „опасан“. Ми би рекли да је опасно не одржати га. Народ мора имати прилику да својом вољом каже – прихватамо ли да страни чиновник укида наше надлежности, да нам намеће законе, да поништава изборну вољу?

Тиме се не тражи ништа више него што је јасно дефинисано у Повељи УН: право народа на самоопредјељење. И није ријеч о издвајању из БиХ, већ о потврди унутрашњег статуса Српске, о цртању јасне линије преко које више нико не може газити.

Влада националног јединства – потреба времена

Додикова идеја о Влади националног јединства можда је некоме звучала као политичка флоскула. Нама је, напротив, очигледно да је то најрационалнији потез у овом тренутку. Кад су институције нападнуте споља, унутар Српске не смије бити партијских ровова.

Политичке разлике могу и морају постојати, али кад је угрожен сам темељ Републике Српске, онда се мора показати јединство. Ако је икада било вријеме да се национално саберемо, то је сада.

Ко хоће дијалог, а ко диктат?

Често чујемо да је дијалог једино рјешење. Слажемо се. Али дијалог не може значити да једна страна диктира услове, а друга мора све прихватати. Дијалог се води равноправно, а равноправност је управо оно што се Републици Српској ускраћује већ деценијама.

Зато је логично да Српска гради своју позицију снаге. И та снага није у оружју, није у празним пријетњама – она је у институцијама, у легитимитету и у подршци народа.

Народ као коначни арбитар

Додик је јасно рекао – изабрао га је народ, а не страна власт. И управо ту лежи суштина. У свакој демократији, воља народа је изнад сваке друге воље. Ако то неко у Сарајеву или Бриселу не жели да прихвати, то је њихов проблем. Српска нема луксуз да пристане на туђи диктат.

Зато овај курс није авантура, него нужност. Без јединства, без референдума и без јасне поруке да институције Републике Српске не могу бити срушене, у будућност бисмо ушли као талац туђе воље.

А то је, убијеђени сам, нешто што српски народ никада неће дозволити.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

2 thoughts on “Референдум и јединство: Зашто је Додиков курс једини пут за Српску

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *