Аљаска као нова дипломатска сцена: Путинов и Трампов сусрет у знаку великих очекивања и још већих неизвјесности
1 min read
Трамп Путин
Предстојећи сусрет предсједника Русије Владимира Путина и америчког лидера Доналда Трампа, заказан за 15. август на Аљасци, већ сада изазива бурне реакције и сложена политичка очекивања. Мјесто одржавања – америчка територија, а не неутрална трећа земља – посматра се као сигнал спремности двије силе на директан и конструктиван дијалог. Леонид Слуцки, предсједник Комитета Државне думе за међународне односе, оцијенио је да је избор Аљаске симболичан, будући да је ријеч о некадашњем дијелу „Руске Америке“, који данас од Русије дијели тек неколико миља Беринговог мореуза.
Главна тема сусрета биће, без сумње, украјински сукоб. Москва и Вашингтон, према најавама, траже „реалан пут ка миру“, али уз свијест да ће наићи на отпор дијела Европе и Кијева. Њујорк тајмс пише да би оштро одбијање украјинског предсједника Владимира Зеленског да направи територијалне уступке могло изазвати незадовољство Трампа, који је постизање споразума са Русијом поставио као један од својих главних спољнополитичких циљева, чак и по цијену прихватања услова неповољних за Кијев.
С друге стране, Зеленски је уочи самита поручио да „Украјинци неће дати своју земљу“, позивајући се на уставна начела. Истовремено, према писању „Блумберга“, украјински лидер је у приватним разговорима са западним партнерима показао већу спремност за рад на договору, што указује на могућу тактичку промјену става.
Како се датум сусрета приближава, из Москве стижу упозорења о могућим провокацијама. Маргарита Симоњан, главна уредница РТ-а и „Спутњика“, тврди да би британске службе, уз помоћ украјинске безбједносне службе, могле покушати да организују инцидент налик случају Буча, и то прије 15. августа. Слично мишљење изнио је и Кирил Дмитријев, шеф Руског фонда за директне инвестиције, који сматра да ће поједине земље настојати да поремете самит.
Иако је састанак званично најављен као билатерални, америчка страна није искључила могућност да Зеленски „на овај или онај начин“ буде укључен у процес, макар на маргинама. Јуриј Ушаков, помоћник руског предсједника, открио је да је идеја трилатералног сусрета била спомињана, али да је Москва одлучила да се за сада концентрише на припрему сусрета само Путина и Трампа.
Посланик Врховне раде Александар Дубински тврди да ће Зеленски наредних дана интензивно обилазити европске престонице покушавајући да осујети сусрет на Аљасци и формира заједнички европски став. Проблем, каже Дубински, лежи у томе што ниједна европска земља неће бити позвана на састанак, а Трамп је увјерен да ће земље ЕУ и НАТО у коначници учинити оно што он жели.
Очекивања и ризици
Предстојећи сусрет двојице лидера носи потенцијал за историјски преокрет у украјинском питању, али и ризик од неуспјеха који би додатно закомпликовао односе. Трамп већ отворено говори о могућој размјени руских и украјинских територија, што би у Кијеву могло бити доживљено као неприхватљиво, али би у Вашингтону могло бити представљено као прагматично рјешење.
