Видовдански спортски дани и соколи
1 min read
Др. Лаза Поповић приредио је прве слетове Српских сокола 1905 године. До Првог светског рата одржавани су сваке године слетови на којима су били окупљени сви српски соколи. Поводом оснивања Српског соколског друштва у Сремским Карловцима 1903. Тихомир Остојић, професор Новосадске гимназије, издао је свеску својих чланака о гимнастици и посветио је Соколима у Карловцима. У тим чланцима говорио је о реформи видовданске славе у Раваници у Срему у националном и витешком духу. Врхунац рада Српских сокола били су од 1905. Видовдански слетови са вежбама и такмичењима у јуначким играма у Сремској Раваници. (1) Српски соколи сећали су се Косова и на Видовдан окупљени око гроба Кнеза Лазара у манастиру Врднику, свечано су се заклињали да ће радити у националном духу. (2) Слетови су одржавани до Првог светског рата. После Првог светског рата соколски савези су се ујединили. Др. Лаза Поповић је истакао : „Када је народна мисао српска узела облик револуционараца, онда је поникло српско Соколство.” и још : „… Браћо ! У почетку беше дело, а не реч. И најгоре дело је вредније од најбоље речи, када га ова зауставља. Заустављати значи данас рушити и обарати. Не слушајте говорења и речи ни од кога, него радите свој задатак, испуните своје обавезе, одржите своје завете. И идите напред и увек напред ! (3) Соколи су наставили свој самопрегорни рад на унапређењу отаџбине, али Раванички слетови нису били заборављени.
Поводом прославе 30-годишњице оснивања Соколског друштва у Сремским Карловцима 23. септембра 1934. одржан је слет на коме су вежбали стари соколи вежбе са Раваничких слетова. Слет у Сремским Карловцима преносио је Београдски радио. (4) Соколска жупа Београд предложила је да се обнове Видовдански слетови у виду Видовданских излета Београдских сокола и да се на тим излетима подстиче успомена на витештво предавањима и такмичењима у витештву. (5) На Видовдан 1939. одржан је Сабор сокола у Раваници у Срему. Присуствовала су друштва : Београд-Матица, Београд VIII, Београд X, Стара Пазова, Рума, Инђија, Врдник, Сремска Митровица и Панчево. Од соколских чета : Лешница, Мраморак, Сопот, Адашевци, Кузмин, Крчедин и Марвинци. Савез Сокола и жупа Нови Сад послали су своје делегате. Соколи су у поворци дошли пред манастир, где су присуствовали помену. Због кише од похода на Змајевац ( место зборовања) одустало се. Сабор је отворио Петар Лозјанин. М. Мајсторовић из просветног одбора жупе Београд одржао је предавање „Видовданска Мисао”. У име сеоског соколства поздравио је Сабор Ђорђе Јовановић, члан Соколске чете Лешница, који је донео сабљу очувану у Подрињу, а донету са Косова поља после Косовске битке. О чувању народне песме кроз гусле, говорио је а затим рецитовао и уз гусле певао гуслар Соколске Петрове петолетнице Перко Мркајић. (6)
После Априлског рата 1941. Савез Сокола био је забрањен. Соколи су учествовали од почетка у борби за ослобођење. Нашли су се у два супростављена покрета. После ослобођења Београда 1944. скојевци су упали у Соколски музеј на Теразијама и спалили експонате. Тиме је за нову власт симболично било завршено са соколима. Соколи су могли или да се придруже новим организацијама које су основали комунисти и које су пропагирали њихову идеологију или да пређу у илегалу негују соколске традиције и одржавајући везу са Југословенским соколом у слободном свету који је наставио предратни континуитет Савеза Сокола. И они који су били у Савезу за телесно васпитање Патризан и они ван њега следили су речи др. Лазе Поповића и наставили самопрегорни рад на унапређењу отаџбине, без обзира на званичну идеологију. Кад је дошло до обнове вишестраначја почетком деведесетих година 20 века прешли су из илегале у легални рад. Нашли су се у најтежим околностима услед рата насталог разбијањем Југославије.Нису клонули, него су наставили свој рад. Упркос плими шовинизма настојали су да сарађују са осталим словенским народима, сматрајући да тако најбоље служе интересима свог народа.
Видовдански слетови обновљени су у последњој деценији кроз Видовданске спортске дане. Одржавају се под покровитељством МСП и Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону. Видовдански спортски дани одржани су 27.6.2024. на подручју Руме, Врдника и Јаска. Учествовали су чланови борилачких клубова из Србије и Српске : Калист, Петорс, Кангал, Архангел, Рума, Девета чета са Пала и такмичари из клуба „Горан Остојић” који је био организатор. Соколе је представљао старешина Савеза српских сокола Јевђа Јевђевић а учествовали су соколи из Ћуприје, Инђије, Сремске Митровице и Рековца. Приказани су кик-бокс и савате, а одржана је трка од Врдника до Јаска и назад. Учесници спортских дана сликали су се испред Сремске Раванице. Дејан Гавриловић, председник Спортског удружења „Горан Остојић” истакао је да је циљ да се „окупљања код Сремске Раванице омасове и наставе у духу соколских темеља, које је поставио др Лаза Поповић”.(7)
И ове 2025 године приређени су Видовдански спортски дани јуна-јула 2025. Учесник Владан Вукашиновић истакао је на Фејсбруку 25 јула 2025. да је “20 јула, митрополит сремски Василије освештао спомен плочу посвећену др. Лази Поповићу и 120-годишњици соколских слетова (од 1905), као и заставе Соколске жупе Београд и Соколске секције ДИФ. Заставе које су биле дар Покровитеља Српског Сокола престолонаследника Александра, предао је старешина савеза Српски Соко и Жупе Београд брат Јевђа Јевђевић професорима факултета спорта и физичког васпитања Универзитета у Београду, проф. др Дејану Гавриловићу и проф. др Владимиру Милетићу за Соколску секцију факултета. Овом приликом одржано је предавање на тему Соко и допринос др Лазе Поповића соколству, уручене су повеље појединцима, а после освештења и соколске активности у бањи Врдник”. (8) Освећењу су присуствовали спортисти Карате клуба Звечан са Косова и Метохије, студенти Факултета спорта и физичког васпитања Универзитета у Београду, кадети Војне академије, чланови борилачких клубова Калист из Београда, Банат из Зрењанина, Архангел из Шимановаца, Руме, Космаја, Батајнице, Кангала са Новог Београда, Авале из Београда и “Горана Остојића”. Чланови Савеза српски соко били су из Ниша. Алексинца, Сремске Митровице, Инђије, Рековца, Тополе, Београда и Соколске секције ДИФ, … . Предавали су професор Универзитета у Нишу др Ненад Живановић, и професори Универзитета у Београду др Слађана Мијатовић, др Владан Вукашиновић и др Владимир Милетић. Веће Факултета спорта и физичког васпитања Универзитета у Београду одлучило је да постави плочу др. Лази Поповићу на конаку манастира Раваница у Врднику. Свечаност је организована поводом Видовданских спортских дана, под Управом за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова. (9) На отварању говорио је у име факултета професор др Владимир Милетић, а после њега др Ненад Живановић заменик старешине Савеза Српски Соко.
Српски соколи сматрали су да је Видовдан основа националне свести српског народа. Насупрот витешким друштвима “Душан Силни” везали су се за Видовдан и косовски завет. Да би се на Видовдан што боље манифестовала национална свест, соколи су пре Првог светског рата у Аустро-Угарској приређивали Видовданске слетове код манастира Раваница у Срему. После Првог светског рата соколи су наставили свој самопрегорни рад на унапређењу отаџбине. Раванички слетови нису били заборављени. Соколска жупа Београд настојала је да се после Првог светског рата обнове Видовдански слетови у виду Видовданских излета Београдских сокола.
