Ауто(р) на корзу: Вечерас гост Мирослав Алексић

У сриједу, 6. августа на никшићком Тргу слободе гост Фестивала књига Ауто(р) на корзу биће књижевник Мирослав Алексић.
Седми Фестивал књига Ауто(р) на корзу одржава се у организацији Удружења издавача и књижара Црне Горе и ИК Ободско слово из Подгорице, у сарадњи са ТО Никшић и ЈУ Захумље, под покровитељством Општине Никшић.
Мирослав Алексић рођен је у Врбасу 1960. године. Дипломирао је на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета у Београду. Поред осталог, радио је као секретар Фестивала југословенске поезије младих и управник Народне библиотеке „Данило Киш“ у Врбасу. Сада обавља послове помоћника управника Библиотеке Матице српске. Уредник је трибине „Савремени човек и савремени свет“ у Матици српској. Са пјесником Благојем Баковићем основао је и водио издавачку кућу „Слово“ и лист за дјецу „Растимо“, а са пјесником Ђорђом Сладојем покренуо је часопис за књижевност, умјетност и културу „Траг“. Члан је Удружења књижевника Србије, Друштва књижевника Војводине и Друштва новосадских књижевника. Био је и учесник Оснивачке скупштине Удружења књижевника Републике Српске.
Објавио је књиге пjесама: „Зигурат“ (1986), „Попик или чуг“ (1990), „Нема вода“ (1994), „Оскудно време“ (2016), „Непоновљиви код“ (2018), „Арапски капричо“ (2020) и „Кафкино матурско одело „(2021). У Москви је 2017. изашао избор Алексићеве поезије под насловом „Лабиринт / Лавиринт“ (двојезично на руском и српском језику) у избору и преводу Андреја Базилевског; „Траварев наследник“(2021), „Бдење пингвина“ (2024).
Поезију, прозу и књижевну критику објављивао је у листовима и часописима: Летопис Матице српске, Књижевна реч, Златна греда, Српски књижевни гласник, Овдје, Траг, Глас омладине, Кровови, Улазница, Стварање, Писац, Бдење, Монс Ауреус, Српски преглед и другим. Алексићеве пјесме заступљене су у двадесетак антологија и избора поезије. Осим поменуте посљедње двије, Змајеве и Драинчеве, добитник је награда: Печат вароши сремскокарловачке и Ленкин прстен.
Са Мином Алексић преводио је са руског пјесме Јекатерине Пољанске. Са русинског је превео књигу пјесама Николе Шанте „Ослушкивања“, а заједно са професором др Јулијаном Рамачом поему „Идилски венац“ Гаврила Костелника, прво дјело написано на русинском књижевном језику.
Био је члан жирија за додјелу награда: Фестивала југословенске поезије младих, Друштва књижевника Војводине, „Јелена Балшић“ и „Сирмаји Карољ“. Учесник је најзначајнијих књижевних фестивала у Србији, Републици Српској и Црној Гори, а као пјесник гостовао је и у Русији, Мађарској, Хрватској и Румунији.
Поезија му је превођена на руски, словачки, македонски.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: