ИН4С

ИН4С портал

Хрватска неуморна у борби и против – мртвих Срба

1 min read

Хрватска застава и застава ЕУ

У Хрватској је недавно ступио на снагу нови Закон о гробљима, који предвиђа могућност уклањања надгробних споменика уколико се процијени да „вријеђају вриједности домовинског рата“, „величају окупаторе“, или „вријеђају вјерска, национална и етничка осјећања грађана“. Ова формулација, која изазива бројне контроверзе, омогућава институционалну интервенцију над обиљежјима која носе елементе везане за ЈНА или српску заједницу у Хрватској.

Закон и његова примјена

Према писању Јутарњег листа, закон експлицитно предвиђа уклањање споменика који „величају агресора“, а као критеријум се узима и датум подизања споменика – само они подигнути након 30. маја 1990. могу бити предмет уклањања.

Домовински покрет, десничарска политичка организација која је иницирала доношење овог закона, најавио је рушење између 40 и 60 споменика, укључујући оне у Вуковару, Жагровићу (код Книна) и другим срединама у којима живе или су живјели припадници српске заједнице.

Циљана обиљежја: Споменици припадницима ЈНА

На удару се посебно налазе споменици палим борцима Југословенске народне армије. У Жагровићу су пријављена два надгробна споменика као „вријеђајућа“, јер приказују покојнике у ЈНА униформи. Сличне иницијативе стижу из Вуковарско-сријемске и Шибенско-книнске жупаније.

Примјена закона изазвала је забринутост код српске заједнице у Хрватској, али и међу организацијама за људска права, које упозоравају да је ријеч о потенцијалном примјеру дискриминације према мртвима, али и индиректном притиску на живе да се одрекну свог идентитета.

Случај „Лекс Шошкоћанин“

Радна верзија закона у медијима је названа „Лекс Шошкоћанин“, алудирајући на Вукашина Шошкоћанина, команданта српских снага у Борову Селу током 1991. године. Његова породична капела и спомен-обиљежје, прво оштећено, а затим уклоњено, била је једна од првих жртава примјене новог закона. Спорна није била само плоча – већ и сама капела.

Нови фронт: Ревизија Другог свјетског рата

У исто вријеме, Домовински покрет најавио је формирање комисије за ревизију историје Другог свјетског рата, са циљем идентификације и „достојне сахране“ усташа и домобрана чији су остаци остали расути по Словенији и Аустрији. Та иницијатива додатно појачава страхове да се кроз институционалну политику релативизују злочини и рехабилитују колаборационистички покрети.

Србија: Гробови непријатеља, али без реваншизма

Србија, за разлику од Хрватске, на својој територији чува гробља непријатељских војника – њемачких, аустроугарских и других – која су уређена и недирнута. Овај приступ одражава традицију ратничке части, гдје се и непријатељу указује основно поштовање у смрти. У Србији је законом забрањено скрнављење гробова, без обзира на националност или историјски контекст.

Ћирилица као проблем

Један од споредних ефеката новог закона у Хрватској јесте и страх од употребе ћирилице. Бројни грађани српског поријекла, како јављају регионални медији, избјегавају да на споменицима користе ћирилично писмо, како не би изазвали реакције или ризиковали уклањање надгробног обиљежја. У неким случајевима, породице су чак преносиле посмртне остатке у Србију, како би обезбиједиле трајност обиљежја.

Новим законом Хрватска улази у опасно подручје гдје се историјско памћење законски брише, а гробља постају простор идеолошке интервенције. Док институције ЕУ не реагују, а домаћа десница гради политички капитал на „чишћењу“ непожељних трагова прошлости, појединачне породице, сјећања и читави народи остају без гласа – чак и кад су њихови ближњи већ одавно у тишини гробова.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

2 thoughts on “Хрватска неуморна у борби и против – мртвих Срба

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *