Сједница Скупштине: Опозиција се још љути на премијера што неће да дође у Скупштину

Парламентарни надзор над радом извршне власти у Црној Гори тренутно не постоји, саопштио је шеф посланичког клуба Демократске партије социјалиста (ДПС) Андрија Николић.

Он је на сједници највишег законодавног дома, рекао да премијер Милојко Спајић и министри не долазе у Скупштину, а да то потврђује чињеница да министар финансија Новица Вуковић данас одговара на питања посланика која су постављена 25. марта.

„Овакво понашање парламента и Владе потпуно урушава све демократске принципе. Редовно одржавање премијерског сата и посланичких питања нису само пословничка обавеза, то је основни предуслов за функционисање демократских процедура, да би грађани могли да стекну увид у рад извршне власти“, рекао је Николић.

Ми данас немамо информације о стању јавних финансија Црне Горе, о туристичкој сезони, елементарни увид у Владине политике. Зашто? Зато што Влада не долази у парламент“, додао је.

Поручио је да би било мање проблематично да је то „само ствар Владе, већ и ствар парламента, ствар колегијума Скупштине, односно предсједника Скупштине Андрије Мандића, који је три мјесеца одбијао да закаже премијерски сат и сједницу посвећену посланичким питањима“.

Шеф парламента Андрија Мандић јуче је заказао премијерски сат за 27. јун, с почетком у 13 часова.

За исти дан је заказана и Међувладина конференција с Европском унијом (ЕУ).

Скупштина и извршна власт у заједничкој комуникацији договарају се о термину премијерског сата, а посљедња таква сједница одржана је 26. марта. Спајићева Влада, али и парламентарна већина, редовно трпе критике опозиције да се премијерски сат не одржава довољно често, те да се због тога урушава контролна улога парламента.

Пословником је прописано да се премијерски сат одржава једанпут мјесечно током редовног засједања.

Јесење засједање траје од првог радног дана у октобру до посљедњег радног у децембру, а прољећње од првог радног у марту до посљедњег радног у јулу.

Да би била испуњена “квота” одређена Пословником, током јесењег засједања неопходно је имати три премијерска сата, а за вријеме прољећњег пет.

Николић је навео да је Венецијанска комисија утврдила да је прекршен Закон о Уставном суду, „чињеницом да је парламентарна већина наступала на Уставном одбору без формалног обавјештења Уставног суда“.

„Оно што је очекивање опозиције је да они који су ставили потпис на споразум који је потписан под покровитељством Европске уније, преузму одговорност на спровођење у дјело онога на што смо се заједнички обавезали“, указао је он.

Казао је да је прва обавеза да се „ствари у Уставном суду врате на пређашње стање“, односно да Драгана Ђурановић „почне поново да долази на посао“.

„Онда можемо да разговарамо о модалитетима преиспитивања одређених законских рјешења, како више та рјешења не би производила недоумице међу посланицима“, рекао је.

Венецијанска комисија је у нацрту мишљењу о случају Ђурановић, навела да је црногорски парламент требало да испоштује процедуру која захтијева формално обавјештење Уставног суда о стицању услова за престанак судијске функције.

То тијело Савјета Европе било је опрезно у нацрту документа о том поступку, не упуштајући се у тумачење тога да ли судије Уставног суда стичу услове за пензионисање по Закону о раду или пропису о пензијском и инвалидском осигурању (ПИО).

Драгани Ђурановић је парламент, на основу закључка Уставног одбора, констатовао престанак функције крајем прошле године јер је стекла услов за пензију сходно Закону о ПИО. Због тога је опозиција била напустила парламент и блокирала рад Одбора за изборну реформу (тврдећи да се десио “уставни пуч”) све до потписивања споразума о рјешавању политичке кризе са премијером Спајићем 15. марта. Након тога се опозиција вратила у парламент, а Венецијанској комисији је упућен захтјев за мишљење о спорном случају.

Вијести

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: