Док балтичке земље подижу бункере, Израел и Иран размјењују ударе, а Вашингтон води интерну битку око војне интервенције — све је више страхова да свијет улази у нову фазу глобалне нестабилности која подсјећа на прве кораке ка већем, потенцијално разорном сукобу.
Естонија, Литванија и Летонија — све чланице НАТО-а — објавиле су да интензивирају изградњу одбрамбених структура дуж границе са Русијом и Бјелорусијом. Ријеч је о бетонираним баријерама, протутенковским рововима и мобилним војним капацитетима за брзи одговор. Званичници ових земаља не крију да припреме долазе као одговор наводно на акције Москве.
“Морамо бити спремни. Русија има дугорочне планове и не смијемо искључити ни најцрњи сценарио,” изјавио је један естонски министар.
Иако НАТО није објавио званичну узбуну, реторика постаје слична оној из периода Хладног рата све је присутнија у балтичком региону, као и код неких западних војних стратега. Јасно је да Европа улази у фазу дефанзивне мобилизације, што неминовно појачава геополитичке тензије.
Питање је да ли овај потез Балтичких земаља је покушај и скретања пажње са све разорнијег рата на Блиском истоку? Русија није показала никакве претензије ка свом ширењу нити ескалирању војне операције изван онога што је њен директни интерес, а то је заустављање ширења НАТО савеза до границе Русије.
Израел–Иран: сукоб који може да упали већи пожар
На Блиском истоку је потпуно разарање. Израелски удари на иранске војне и нуклеарне циљеве, као и одговори из Техерана, претворили су деценијску хладну конфронтацију у отворени сукоб.
Ирански званичници оптужују Израел за „агресију која тражи ратну ескалацију“, док аналитичари упозоравају да иза сцене стоје сложенији циљеви — укључујући потенцијалну промјену режима у Техерану.
У исто вријеме, америчка администрација шаље мјешовите сигнале. Док неки кругови позивају на подршку Израелу и потенцијалне ударе на иранске положаје, унутар самог САД-а јавља се озбиљан отпор. Карлсон Такер наводи да овај рат са Ираном може означити крај не само Трампове владавине, већ и америчке империје. Напомињемо, први напад спровео је Израел, тек нешто пред договорене преговоре између САД и Ирана. Трамп је тврдио да о нападу Израела није био информисан, док из Израела тврде (на првом мјесту Нетенјаху) да је Америка била упућена у напад, те да је заправо звање Ирана на преговоре била замка да се Иран “примири”, како би Израел несметано напао.
Недавне анкете показују да велика већина Американаца не подржава било какву интервенцију на Блиском истоку.
Конзервативни коментатор Чарли Крк је на свом Х профилу питао да ли САД треба да се мијешају у рат са Ираном и
чак 89,7% рекло је да не. Укупно је гласало чак 489,266 Х налога.
Све већи број конзервативаца не слаже се са Трампом поводом рата у Ирану, јер су га уосталом и гласали зато што се кандидовао на анти-ратној платформи.
Бенјамин Нетанјаху истакао је да разумије ту Трампову платформу “America first” тј. Америка на првом мјесту, али не разумије “Мртву Америку”.
У интервјуу за ABC News, Нетанјаху је рекао:
„Данас је Тел Авив, сјутра је Њујорк. Разумијем ‘Америка на првом мјесту’, али не разумијем ‘мртва Америка’. То је оно што ти људи желе. Они скандирају ‘смрт Америци’.“
Ову поруку многи конзервативни коментатори нису добро дочекали. Сматрају је пријетњом Израела Америци и стоје при ставу да САД не треба да улазе у “израелске ратове”.
Дакле, политички и медијски притисци не мијењају чињеницу да је јавност уморна од бескрајних ратова који су коштали хиљаде живота и били финансијски разарајући.
Поједини сенатори позивају да било каква одлука о употреби силе против Ирана мора проћи кроз строгу контролу Конгреса, а не бити препуштена извршној власти или савезничким интересима.
Док се у Европи граде баријере, на Блиском истоку експлозије одјекују, а у САД-у тиња политички отпор — поставља се питање: гледамо ли почетак нечега што би могло прерасти у глобални сукоб, или смо свједоци низа одбрамбених и превентивних потеза у свијету без повјерења?
Једно је сигурно: све више је линија фронта које могу планути, а рат није дјечија игра.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Iluzorne je razmisljati, bolje receno nadati se da ce Tramp, politicar bez kvalifikacije i sa manirima ulicnog razbojnika, promjenuti kontradiktornu prirodu kapitalizma koji jedino moze kao maligni rak da opstaje sireci se pod bilo kojim oblikom, bio to liberalizam ili neliberizam. Neoliberalizam se iscrpio i kao rak umire od svojih vlastitih kanceroznih celija.
Tramp, ponekad zabavan sa svojim brutalnim i nekultivisanim izjavama, nije nista bolji od svog senilnog i zlog prethodnika Bidena. On, i sve da ima mirovne i humianitarne namjere-ideje, ne moze ih sprovoditi-jednostavno, on se ne pita.
Sto se tice kapitaizma, nista novo, jedan oblik kapitalizma umire-neoliberalizam-drugi se radja. Koji, jos nije jasno. Osim toga, novo je sto sa ovom evolucijom nastaju nove sile, novi i ozbiljni na ne-zapadnim civilizacijskim osnovama mocni socioeconomski modeli koji sprecavaju „Zapadu“ da dominira sto sigurno vodi, ne geopolitickim borbama diplomatskim i ekonomskim sredstvima, nego vojnim sa svim novim modernim sredstvima. Sukbi vecih razmjera, pa i novi svjetski rat, koji se na neki nacin vec odvija(tehnoloskim, ekonomskim i financijskim sredstvima), su ne moguci nego izvjesni.
Politicka sredstva su iscrpljena vec odavno-pre 25-30 godina.
Nazalost, sve ukazuje da nas ocekuje nova izgradnja svijeta….