• Топ 1

Последња парада дронова: Украјина покушава да ресетује сукоб који је већ изгубила

2 месеца ‎ ИН4С

Getty © Anadolu / Contributor

Украјина је на преговоре у Истанбул стигла са својим стандардним сетом захтева, укључујући и онај да се Запад обавеже на њихову одбрану – не само у теорији, већ и војно.

Тај захтев су западне престонице игнорисале од 2022. и мало је вероватно да ће сада, са оваквим стањем на терену, променити мишљење, пише за РТ Сергеј Полетајев, аналитичар, публициста и уредник Пројекта Ватфор.

Дронови и борба за утицај

Можда свесна својих ограничења, Украјина је покушала да ојача своју преговарачку позицију силом. У недељу, само дан пре преговора, дронови су погодили пет руских ваздухопловних база дугог домета у областима Мурманска, Иркутска, Иванова, Рјазања и Амура. Руско Министарство одбране саопштило је да су три напада у потпуности одбијена, док су два делимично успела.

Дронови, наводно лансирани из теретних камиона којима се управљало на даљину, подсећају на раније операције – попут напада на Кримски мост 2022. године. У том случају, возачи камиона су наводно коришћени као несвесни учесници. Да ли је то овог пута тачно, остаје нејасно.

Шта ово значи? У последње три године, Украјина је извела неколико смелих и високоризичних потеза како би наметнула стратешку промену – офанзиве у Харкову и Херсону 2022. године, пропала контраофанзива 2023, која није успела да освоји терен и означила је прекретницу у сукобу. Прошле године, Украјина је покушала да успостави упориште у руском Курском региону, само да би била потиснута назад у Сумску област.

Да ли напади на ваздухопловне базе означавају још један такав заокрет, остаје да се види. Али образац је познат: драматичан гест усмерен на покушај стратешке промене.

Медијски блицкриг наспрам војне реалности

Изазов за руско руководство јесте да, док се Русија бори за конкретне територијалне и стратешке циљеве, то чини уз мало јавне помпе. Извештаји са фронта нису у првом плану. Али у земљи огромној и углавном мирној као што је Русија, Украјина се клади да симболични удари – чак и ретки – могу да избију на политичку површину. Нада је да ће такве провокације или приморати Москву на ризично прекорачење граница или увући САД дубље у сукоб, наводи Полетајев.

Временом су се циљеви Украјине променили – од војних продора до медијског утицаја. Као и прошлогодишњи неуспели продор у Курску област, ови напори нису намењени да директно добију сукоб, већ да поремете споро, методично напредовање Русије. Међутим, то напредовање се убрзава.

У међувремену, украјинска одбрана се распада. Удари дронова на Москву пореметили су цивилни ваздушни саобраћај, али нису много учинили да зауставе свакодневну руску баражну ваздушну одбрану – нападе које исцрпљена украјинска противваздушна одбрана све теже одбија.

Људство, морал и границе спектакла

Украјинска војска се распада. Дезертера је све више. Само у 2024. години покренуто је скоро 90.000 кривичних поступака због дезертерства или неовлашћеног одсуства. У прва три месеца 2025. године тај број је већ преко 45.000 – око 15.000 месечно.

Оружја такође мањка. Америчка помоћ се смањује, а Европа нема капацитет да надокнади празнину. Али већа криза је људство: многе украјинске јединице делују са само 40–50 посто снаге – неке чак и мање.

Ови структурни проблеми, више од било ког напада дроном или напада који привлачи пажњу јавности, обликују прави контекст за преговоре у Истанбулу. Тактички трикови могу купити медијску пажњу, али не преокрећу трендове на бојном пољу. Недељни напад је вероватно био једнократни – не само зато што ће Русија пооштрити безбедност база и ометати мобилне сигнале, већ зато што такве операције захтевају године планирања и дубоку људску мрежу која вероватно неће преживети изложеност.

А, ако оставимо по страни смеле визуелне приказе, мало је вероватно да ће ови напади променити путању сукоба – или преговарачку страну Кијева.

РТ Балкан

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: