• Насловна
• Топ 0

Тајне дуванске мафије (IV): Вујановић лагао комисију да су авиони купљени кредитом код иностране банке – дуванске паре им „преко веза“ Ђукановића, без зеленашења „зајмили“ Срећко и Цане

3 месеца ‎ ИН4С

Кестнер, Вујановић, Суботић

Поводом недавне иницијативе покренуте у Скупштини Црне Горе за формирање анкетног одбора који би се бавио проблематиком шверца дувана у Црној Гори, почев од деведесетих година прошлог вијека па до данас, а у сусрет доношењу одлуке о његовом формирању, редакција портала ИН4С, на основу Закона о слободном приступу информацијама, затражила је, и од Скупштине Црне Горе добила Извјештај и комплетну документацију о раду  Комисије Скупштине Црне Горе, која се 2001/2002. године бавила утврђивањем чињеница, околности и битних елемената у наводима у тексту објављеном у загребачком листу ,,Национал“ под насловом ,,Главни мафијашки бос Балкана“ и другим текстовима о шверцу дувана у Црној Гори и преко Црне Горе, објављеним у овом листу. Комплетан Извјештај о раду те Комисије који је усвојен на сједници Скупштине Републике Црне Горе која је одржана 25. јула 2002. године, портал ИН4С, а како смо јуче најавили, интегрално ће објавити у дванаест наставака (наслов и легенде испод фотографија су редакцијски):

4. У циљу испитивања тачности навода у текстовима објављеним у листу “Национал”, Комисија се у више наврата обраћала предсједнику Владе Филипу Вујановићу да јој достави Информацију са пратећом документацијом у вези КУПОВИНЕ ДВА ЛУКСУЗНА АВИОНА ЗА ПОТРЕБЕ ВЛАДЕ и то, како се у листу “Национал” наводи средствима оствареним од шверца цигарета.

Овим поводом одговорио је министар финансија Мирослав Иванишевић да је “надлежни орган Владе Републике Црне Горе у септембру 1998. године донио Одлуку о куповини једног новог и једног авиона у замјену за постојећи ЛЕАРЈЕТ 35 за укупну цијену од 26.729.200 УСД (9.612.000 + 17.117.200 УСД)”, и да је набавка ових авиона извршена тако што је умањена такса од транзита цигарета до коначног измирења обавезе.

 

Комисија је оцијенила неприхватљивим и незаконитим овакво поступање Владе, односно њеног “надлежног органа” и Министарства финансија у Влади Републике Црне Горе.

У одговору предсједника Владе Филипа Вујановића од 26. септембра 2001. године, се наводи да тражена документација спада у групу “повјерљивих аката” и да се као таква сходно Упутству за извршавање Уредбе о канцеларијском пословању органа државне управе, не може разгледати, нити преписивати ако би се то противило јавном интересу.

Овакав однос Владе и предсједника Владе Филипа Вујановића према Скупштини и према Комисији као радном тијелу Скупштине, Комисија је оцијенила као неприхватљив и недопустив, а самим тим и незаконит.

Како и поред даљег инсистирања Комисије достављање тражене документације није извршено, чланови Комисије Предраг Поповић и Новак Радуловић у складу са Одлуком Комисије, дана 09. јануара 2002. године, извршили су увид у поменуту документацију у МИНИСТАРСТВУ ФИНАНСИЈА ВЛАДЕ РЦГ о чему су сачинили Извјештај у писаној форми.

У Извјештају се констатује да је министар финансија предложио куповину предметних летјелица тако што би се држава одрекла дијела девизних прихода (транзитне таксе), обзиром да нијесу предвиђена динарска средства у Буџету Републике за 1999. годину, за ову намјену. Одлуку о томе донио је ,,Ужи кабинет“ Владе РЦГ. У Извјештају о увиду у документацију Министарства финансија Владе РЦГ, Поповић и Радуловић нагласили су да је у вези са овим послом сачињен Записник са сједнице “Ужег кабинета” Владе, али није донијета одговарајућа одлука о куповини авиона, нити од стране Владе Републике ЦГ, нити од стране њеног “надлежног органа” то јест “Ужег кабинета” већ се према објашњењу из Министарства финансија, овај Записник сматра Одлуком.

Овакав став и доношење одлуке о куповини авиона од стране ненадлежног органа, Комисија није прихватила и сматра га незаконитим.

У Извјештају о увиду у документацију Министарства финансија помињу се имена два предузећа “ЈУБЕ” ПОДГОРИЦА и “КОЛИНЕКС” БАР, која су била посредници у послу уплаћивања нето прихода остварених од наплаћених транзитних такси у државни трезор. Предраг Поповић и Новак Радуловић су посебно назначили и истакли да ова документа немају никаквих печата, а нијесу ни посебно заведена.

ИЗВЈЕШТАЈ ПРЕДРАГА ПОПОВИЋА И НОВАКА РАДУЛОВИЋА:

Будући да у Министарству финансија нијесу имали никаквих ближих података, нити адресе о предузећима “ЈУБЕ” и “КОЛИНЕКС” нити о њиховим оснивачима, односно директорима, Комисија се у циљу даљег испитивања обратила Привредном суду у Подгорици да јој достави податке из регистра тога Суда о овим предузећима и њиховим оснивачима.

Привредни суд у Подгорици доставио је следећу Информацију:

• Друштво за унутрашњу и међународну шпедицију “ЈУБЕ” д.о.о. Подгорица, Аеродромска бр. 16 регистровано рјешењем Привредног суда Фи. бр. 1929/97 од 10.12.1997. године, оснивач и директор предузећа Ефовић Един, Подгорица, Аеродромска бр. 16, лична карта бр. 2165 МУП Подгорица, ЈМБ: ХХХХХХХХХХХХХ. Оснивачки улог чине новчана средства оснивача у износу од 5.000 УСА и регистровано је за трговину на велико и мало, пружање угоститељских услуга, саобраћај, складиштења и везе, грађевинарство и спољно-трговинске послове.
• Друштво за унутрашњи и међународни транспорт роба и путника еxпорт-импорт “КОЛИНЕX” Бар, улица Бранка Цаловића бр. 3, регистровано Рјешењем овог суда Фи. бр. 307/99 од 23.02.1999. године, усаглашено 30.08.2000. године, оснивач и директор предузећа Ранковић Душко, Подгорица, Петра Матовића бр. 108, лична карта бр. 73757, МУП Подгорица, ЈМБ: ХХХХХХХХХХХХХ. Оснивачки улог друштва чине новчана средства оснивача у износу од 5.000 УСА и регистровано је за обављање послова као и претходно предузеће.

У циљу даљег испитивања Комисија се обратила на адресе ова два предузећа, односно на адресе њихових оснивача, али њени дописи, и поред више покушаја нијесу могли бити уручени из разлога који су у Извјештају већ наведени, због чега је Комисија закључила да се ради о “фантомским” предузећима и ”фантомским” оснивачима, што потврђује и чињеница да се у Привредном суду у Подгорици води поступак за брисање из регистра Предузећа “ЈУБЕ”.

Комисија је такође констатовала да се цјелокупна документација у којој је извршен увид не може сматрати валидном, јер не постоје одлуке, уговори, рјешења или било који други документ који потврдјује регуларност овог посла, а из документације се није могло сазнати када и како су авиони наручени, када су плаћени и када су преузети од добављача.

Комисија је од тадашњих чланова “Ужег кабинета” предсједника Владе и њених потпредсједника затражила изјаве, да ли су гласали за поменуту одлуку на сједници такозваног “Ужег кабинета” одржаној 14. септембра 1998. године, када се одлучивало о куповини авиона. Потврдан одговор и изјаву да су гласали за поменуту одлуку Комисија је добила од предсједника Владе Филипа Вујановића и потпредсједника Драгише Бурзана и Асима Телаћевића. Тадашњи потпредсједник Владе Предраг Горановић, обавијестио је Комисију да поменутој сједници “Ужега кабинета” није присуствовао, док на допис Комисије није одговорио тадашњи потпредсједник Владе Новак Килибарда.

У циљу потпунијег сазнања о поступку набавке авиона, Комисија се обратила Министарству поморства и саобраћаја Владе Црне Горе и Министарству унутрашњих послова Владе Црне Горе да јој доставе информацију о регистрацији поменутих авиона, а такође и затражила одговор да ли су авиони евидентирани и уписани као имовина Републике Црне Горе. Услиједио је одговор Министарства поморства и саобраћаја Владе Републике Црне Горе у којем се истиче да то Министарство не врши регистрацију авиона за цивилни и ваздушни саобраћај, нити било којих других летјелица, као и да не води евиденцију о власништву било којих, па ни ових авиона, док од Министарства унутрашњих послова Комисија уопште није добила одговор.

Међутим, посредством Интернета Комисија је дошла до службеног регистра ваздухоплова Сједињених Америчких Држава који се води у Oklahoma Sitiju, из кога се види да је авион ,,CESNA” N-888 CN регистрован на име JACK PREWITT & ASSOCIАTES INC из града Bedforda у држави Тexas, а да је авион “LEARJET 45” регистрован на име “WILLOW AVIATION INC TRUSTEE“ из града Wilmington у држави Delaware.

Тврдње предсједника Владе Филипа Вујановића и других функционера из Владе Црне Горе да су авиони купљени кредитним аранжманом код иностране банке демантовао је Срећко Кестнер у свом интервјуу датом подгоричким “Вијестима”, 06. фебруара 2002. године, у коме је између осталог изјавио:

“Авион је плаћен бескаматним кредитом који смо дали Суботић и ја. И не видим што је уопште проблем у том авиону. Нити је украден, нити је што опљачкано. Сада је власниство некога другога, кредит који је дат је враћен. Црна Гора није била у могућности да у том моменту изброји 17 милиона УС долара, за такав авион, али је била у могућности да га плати у ратама. Бескаматно. Ако је Мило Ђукановић био у могућности да преко својих веза набави Црној Гори неку корист, а то јесте бескаматни кредит, не видим у чему је проблем. Ваљда је то за похвалу, ако неко може да набави новац без камате. Нека неко други покуша да набави 17 милиона долара који не коштају ни цент!”.

Потврду да је заиста Срећко Кестнер позајмио новац за куповину авиона Влади Републике Црне Горе чланови Комисије Вуксан Симоновић, Мирослав Вицковић и Новак Радуловић добили су приликом свог боравка у Загребу, гдје су у складу са Одлуком Комисије обавили разговор са директором загребачког “Национала” Ивом Пуканићем дана 07. марта 2002. године.

Том приликом члановима Комисије уручен је ауторизовани и на свакој страници потписани интервју Срећка Кестнера дат загребачком “Националу” и овјерен код Јавног биљежника уз пратећу документацију из које се јасно види да су вршене позајмице за куповину авиона.

Комисија је констатовала да су информације о куповини два луксузна авиона и то: Одлука “Ужег кабинета” наводни кредитни аранжман, регистрација авиона и власништво авиона, невалидне и незаконите и да апсолутно није постојао никакав наводни кредитни аранжман са страном банком, као и да су власници авиона инострани субјекти, а не Црна Гора.

Комисија подсјећа да је у том смислу након ових информација на основу интерпелације на сједници Скупштине РЦГ, вођена расправа и да је Скупштина усвојила следеће закључке:

– Скупштина РЦГ констатује да је одлука “Ужег кабинета” Владе Републике Црне Горе о куповини авиона “ЦЕСНА” и “ЛИР ЏЕТ” у септембру 1998. године, донијета противно позитивним прописима и да Министарство финансија није у складу са овлашћењима које има у погледу контроле средстава урадило ништа да се спријечи доношење и реализација такве одлуке.

– Скупштина РЦГ препоручује предсједнику Владе РЦГ да предложи да се разријеши дужности министар финансија у Влади РЦГ г- дин Мирослав Иванишевић“.

  (НАСТАВИЋЕ СЕ)

Прочитајте ЈОШ:

Тајне дуванске мафије (III): За двије године у Луку Бар упловила 103 брода, на подгорички аеродром слетјело 433 авиона натоварених цигаретама за шверц

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: