Расејаност или нешто више? Како препознати опасан губитак памћења

Илустрација
Губитак памћења који утиче на свакодневно функционисање није нешто што се сматра уобичајеним, без обзира на године. Иако разлози за расејаност могу бити бројни и не морају увек указивати на болест, понекад је боље да се ипак запитате да ли постоји разлог за бригу, јер неки симптоми могу бити знак озбиљнијег проблема који захтева мишљење лекара, а фактори који могу реметити памћење су:
Стрес
Ако примећујете да се у последње време расејани или вам је тешко да се фокусирате након што сте проживели стресан период, нисте сами. Тежак или дуготрајан стрес може да утиче на способност мозга да памти и обрађује информације, а често је повезан са великим променама у животу, било да је реч о умору након рођења детета, пресељењу због новог посла или губитку блиске особе.
Хронични стрес може физички изменити делове мозга који управљају меморијом и пажњом, а симптоми не морају значити поптуни губитак памћења, већ осећај као да су вам мисли “замагљене”.
Улогу у томе има и кортизол, хормон стреса. Иако краткорочни налет кортизола може помоћи да боље упамтимо неки догађај, када је он хронично повишен, може пореметити рад хипокампуса, дела мозга задуженог за памћење. Ипак, ако на време одморите и потражите подршку, велика је шанса да ће когнитивне функције да вам се опораве.
Када спавање није одмор
Недовољно сна директно утиче на способност памћења и концентрације. Ако сте уморни током дана, не можете да се концентришете, а спавате препоручених седам до девет сати, можда је време да се проверите да ли патите од неког поремећаја спавања. На пример, проблеми попут апнеје у сну или хроничне несанице могу имати неочекиване когнитивне последице.
Ако дремате током дана, хрчете, грло вам је суво након буђења и имате честе прекиде сна, то могу бити знакови да постоји поремећај спавања – а ако их не лечите, могу повећати ризик од срчаних болести, дијабетеса, па чак и деменције.
Последице повреде главе
У случају да сте недавно пали, ударили главу или доживели било какав ударац у потиљак (чак и без губитка свести) а затим почели да имате проблеме са памћењем, концентрацијом или оријентацијом, то никако не смете игнорисати. Последице блажих повреда мозга могу се јавити са закашњењем и тешко уочити, али и даље утичу на функционисање.