На данашњи дан рођен легендарни глумац – Драган Николић
Драган Николић
На данашњи дан 20. августа 1943. ројен је Драган Гага Николић. Драган Николић је преминуо 11. марта 2016. у својој 73. години након дуге и тешке болести.
Каријера
Доајен српског глумишта родио се 1943. године у Београду. Послије завршене основне школе уписао је Четрнаесту београдску гимназију коју није завршио, јер је био премјештен у Економску школу.
Након двије године проведене у средњој школи полагао је и положио пријемни испит на Академији за позориште, филм, радио и телевизију, и тада, као седамнестогодишњак, био најмлађи студент. Дипломирао је на Факултету драмских умјетности у Београду.
Филмску каријеру почео је 1964. године мањом улогом у филму “Право стање ствари”, тада је потписан крштеним именом Драгослав Николић.
Прву значајнију главну улогу остварио је улогом у филму “Кад будем мртав и бео” (1967) Живојина Павловића.
Главне и веће споредне улоге остварио је у више од тридесет филмова; истичу се још “Хороскоп” (Б. Драшковић, 1969); “Бубе у глави” (М. Радивојевић, 1970), “Улога моје породице у свјетској револуцији” (Б. Ченгић, 1971), “Млад и здрав као ружа” (Ј. Јовановић, 1971), “Без ријечи” (М. Радивојевић, 1972, Цар Константин у Нишу), “Кичма” (В. Гилић, 1975), “Национална класа” (Г. Марковић, 1979, Цар Константин), “Ко то тамо пјева” (С. Шијан, 1980), “Бановић Страхиња” (В. Мимица, 1981), гдје је за улогу турског пљачкаша Алије награђен Златном ареном у Пули, “Сезона мира у Паризу” (П. Голубовић, 1981), „Нешто између“ (С. Карановић, 1983), “Балкан експрес” (Б. Балетић, 1983), “Обећана земља“ (В. Булајић, 1986), “Посљедњи круг у Монци” (А. Бошковић, 1989), “Оригинал фалсификата” (Д. Кресоја, 1991).
Наступао је и у кратким играним филмовима и на телевизији, а велику популарност код млађе публике донио му је лик Прлета из филмова и телевизијских серија “Отписани” (1974) и “Повратак отписаних” (1976), режисера Александра Ђорђевића, а истакао се и у серији шоу програма “Образ уз образ”, заједно са супругом Миленом Дравић.
Draganov deda Radonja Zivkovic, sa svojim starijim bratem Radem, odselio je pred balkanske rative iz sela Buca kod Berana za Beograd. U pocetku su stanovali u Kursulinoj ulici gde i danas zive Radevi potomci. Rade je, uz za tada opravdanih razloga promijenio prezime a njegov brat nije. Arandjelovdan im je ostala slava kao i ostalim Vasojevicima. Treba napomenuti da je unuk Radonjinog brata Rada poznati filmski radnik Dejan Karaklajic, muz Tanje Boskovic, sin poznatog muzickog stvaraoca Djordja Karaklalica i Zagorke Zivkovic.
Da li je Radonja Nikolić imao još dece? Osim Draganovog oca Dušana?