Како је Макрон од гласа разума постао преводник сукоба запада с Русијом
1 min read
Владимир Путин и Емануел Макрон
„Треба учинити све да Русија не победи у овом рату”, изјавио је пре неколико дана француски председник Емануел Макрон и додао да се, иако не постоји консензус о слању трупа у Украјину, „у будућности то не може искључити”. Макрон је позвао и „ЕУ да образује коалицију за обезбеђивање авио-бомби и далекометних ракета Украјини”. Ову хушкачку, на први поглед изненађујућу реторику француског председника подржао је и недавно именовани млађани премијер Габријел Атал, који истиче: „Реалност је таква да Русија у сваком погледу представља директну и непосредну претњу за Француску”.
Црква Енглеске пристала на милијарду фунти одштете због трговине…
Међутим, министар спољних послова има другачији став од свог председника. Поручио је да Французи неће гинути за Украјину. „Нећемо слати трупе у борбу јер је постављен оквир, а то је да се спречи победа Русије без уласка у рат с Москвом и ништа није искључено у овом оквиру”, рекао је Стефан Сежурне.
Дебата о томе да ли у Украјину треба послати НАТО, или трупе појединих земаља чланица, поклапа се с другом годишњицом рата и моментом кад су Руси остварили победу у Авдејевки и почињу да напредују на осталим фронтовима. Проблеми Оружаних снага Украјине у овом моменту су вишеструки: застој америчке подршке, знатно мање муниције из ЕУ него што је обећано, пад морала војске на фронту и немогућност да се велики губици у људству компензују новомобилисанима. Иако звучи спасоносно, Макронова иницијатива је без претераног ентузијазма примљена у Кијеву.
У Москви милитантна реторика Париза такође није била медијска тема број један. Председник Владимир Путин се у обраћању пред Саветом Федерације тек узгредно осврнуо и одговорио да би на улазак страних трупа на територију Украјине Русија одговорила ударима по територијама тих земаља, ако треба и нуклеарним оружјем.
„Тотална одбрана” као мираз Стокхолма НАТО-у
Ако се вратимо на почетак фебруара 2022, само две недеље пре избијања рата, кад су британски и амерички званичници већ били у „политичком рову” против Русије, сетићемо се да је Емануел Макрон посетио Москву и у Кремљу разговарао с Путином. По избијању рата, званични Париз имао је знатно умеренију реторику од Лондона и Вашингтона. Макрон је у првих годину дана деловао као глас разума, рецимо у јуну 2022, на врхунцу глобалне антируске хистерије, изјавио је да „не смемо понизити Русију како бисмо оног дана кад борбе престану могли да изградимо излазну рампу дипломатским путем” и истакао да „Француска у овом сукобу треба да одигра улогу посредничке силе”. Умеренији приступ Француске сукобу трајао је све до пролећа прошле године, када доносе одлуку да Украјини доставе крстареће ракете „скалп” (британска варијанта ове ракете – „сторм шадоу” достављена је раније). Ове ракете направиле су озбиљне проблеме руској Црноморској флоти, погодиле су неколико база и ремонтних центара, као и аеродроме у Луганску, Берђанску и Мариупољу, одакле су полетали борбени хеликоптери.