• Мозаик
• Топ 1

Ка­ко је Ма­крон од гла­са ра­зу­ма по­стао пре­вод­ник су­ко­ба за­па­да с Ру­си­јом

1 min read

1 година ‎ ИН4С

Владимир Путин и Емануел Макрон

„Тре­ба учи­ни­ти све да Ру­си­ја не по­бе­ди у овом ра­ту”, из­ја­вио је пре не­ко­ли­ко да­на фран­цу­ски пред­сед­ник Ема­ну­ел Ма­крон и до­дао да се, иако не по­сто­ји кон­сен­зус о сла­њу тру­па у Укра­ји­ну, „у бу­дућ­но­сти то не мо­же ис­кљу­чи­ти”. Ма­крон је по­звао и „ЕУ да обра­зу­је ко­а­ли­ци­ју за обез­бе­ђи­ва­ње авио-бом­би и да­ле­ко­мет­них ра­ке­та Укра­ји­ни”. Ову ху­шкач­ку, на пр­ви по­глед из­не­на­ђу­ју­ћу ре­то­ри­ку фран­цу­ског пред­сед­ни­ка по­др­жао је и не­дав­но име­но­ва­ни мла­ђа­ни пре­ми­јер Га­бри­јел Атал, ко­ји ис­ти­че: „Ре­ал­ност је та­ква да Ру­си­ја у сва­ком по­гле­ду пред­ста­вља ди­рект­ну и не­по­сред­ну прет­њу за Фран­цу­ску”.

Црква Енглеске пристала на милијарду фунти одштете због трговине…

Ме­ђу­тим, ми­ни­стар спољ­них по­сло­ва има дру­га­чи­ји став од свог пред­сед­ни­ка. По­ру­чио је да Фран­цу­зи не­ће ги­ну­ти за Укра­ји­ну. „Не­ће­мо сла­ти тру­пе у бор­бу јер је по­ста­вљен оквир, а то је да се спре­чи по­бе­да Ру­си­је без ула­ска у рат с Мо­сквом и ни­шта ни­је ис­кљу­че­но у овом окви­ру”, ре­као је Сте­фан Се­жур­не.

Де­ба­та о то­ме да ли у Укра­ји­ну тре­ба по­сла­ти НА­ТО, или тру­пе по­је­ди­них зе­ма­ља чла­ни­ца, по­кла­па се с дру­гом го­ди­шњи­цом ра­та и мо­мен­том кад су Ру­си оства­ри­ли по­бе­ду у Ав­де­јев­ки и по­чи­њу да на­пре­ду­ју на оста­лим фрон­то­ви­ма. Про­бле­ми Ору­жа­них сна­га Укра­ји­не у овом мо­мен­ту су ви­ше­стру­ки: за­стој аме­рич­ке по­др­шке, знат­но ма­ње му­ни­ци­је из ЕУ не­го што је обе­ћа­но, пад мо­ра­ла вој­ске на фрон­ту и не­мо­гућ­ност да се ве­ли­ки гу­би­ци у људ­ству ком­пен­зу­ју но­во­мо­би­ли­са­ни­ма. Иако зву­чи спа­со­но­сно, Ма­кро­но­ва ини­ци­ја­ти­ва је без пре­те­ра­ног ен­ту­зи­ја­зма при­мље­на у Ки­је­ву.

У Мо­скви ми­ли­тант­на ре­то­ри­ка Па­ри­за та­ко­ђе ни­је би­ла ме­диј­ска те­ма број је­дан. Пред­сед­ник Вла­ди­мир Пу­тин се у обра­ћа­њу пред Са­ве­том Фе­де­ра­ци­је тек уз­гред­но освр­нуо и од­го­во­рио да би на ула­зак стра­них тру­па на те­ри­то­ри­ју Укра­ји­не Ру­си­ја од­го­во­ри­ла уда­ри­ма по те­ри­то­ри­ја­ма тих зе­ма­ља, ако тре­ба и ну­кле­ар­ним оруж­јем.

„Тотална одбрана” као мираз Стокхолма НАТО-у

Ако се вра­ти­мо на по­че­так фе­бру­а­ра 2022, са­мо две не­де­ље пре из­би­ја­ња ра­та, кад су бри­тан­ски и аме­рич­ки зва­нич­ни­ци већ би­ли у „по­ли­тич­ком ро­ву” про­тив Ру­си­је, се­ти­ће­мо се да је Ема­ну­ел Ма­крон по­се­тио Мо­скву и у Кре­мљу раз­го­ва­рао с Пу­ти­ном. По из­би­ја­њу ра­та, зва­нич­ни Па­риз имао је знат­но уме­ре­ни­ју ре­то­ри­ку од Лон­до­на и Ва­шинг­то­на. Ма­крон је у пр­вих го­ди­ну да­на де­ло­вао као глас ра­зу­ма, ре­ци­мо у ју­ну 2022, на вр­хун­цу гло­бал­не ан­ти­ру­ске хи­сте­ри­је, из­ја­вио је да „не сме­мо по­ни­зи­ти Ру­си­ју ка­ко би­смо оног да­на кад бор­бе пре­ста­ну мо­гли да из­гра­ди­мо из­ла­зну рам­пу ди­пло­мат­ским пу­тем” и ис­та­као да „Фран­цу­ска у овом су­ко­бу тре­ба да од­и­гра уло­гу по­сред­нич­ке си­ле”. Уме­ре­ни­ји при­ступ Фран­цу­ске су­ко­бу тра­јао је све до про­ле­ћа про­шле го­ди­не, ка­да до­но­се од­лу­ку да Укра­ји­ни до­ста­ве кр­ста­ре­ће ра­ке­те „скалп” (бри­тан­ска ва­ри­јан­та ове ра­ке­те – „сторм ша­доу” до­ста­вље­на је ра­ни­је). Ове ра­ке­те на­пра­ви­ле су озбиљ­не про­бле­ме ру­ској Цр­но­мор­ској фло­ти, по­го­ди­ле су не­ко­ли­ко ба­за и ре­монт­них цен­та­ра, као и аеро­дро­ме у Лу­ган­ску, Бер­ђан­ску и Ма­ри­у­по­љу, ода­кле су по­ле­та­ли бор­бе­ни хе­ли­коп­те­ри.

На­ме­ће се пи­та­ње шта се де­си­ло зва­нич­ном Па­ри­зу да од гла­са ра­зу­ма по­ста­не глав­ни вер­бал­ни ини­ци­ја­тор ди­рект­ног ра­та За­па­да и Ру­си­је. На­ме­ра не­дав­но иза­бра­не вла­де да ра­ди­кал­но про­ме­ни спољ­ну по­ли­ти­ку, по­ку­шај да се скре­не па­жња јав­но­сти са ма­сов­них про­те­ста по­љо­при­вред­ни­ка ши­ром Фран­цу­ске, или очај­нич­ки по­ку­шај да се до­дат­ним рас­пи­ри­ва­њем кон­флик­та за­шти­те фран­цу­ски нео­ко­ло­ни­јал­ни ин­те­ре­си у Афри­ци?

Пре ме­сец да­на по­се­тио сам Цен­трал­но­а­фрич­ку Ре­пу­бли­ку (ЦАР), фран­цу­ску ко­ло­ни­ју до 1960, где су се и де­це­ни­ја­ма ка­сни­је за­др­жа­ли сна­жан фран­цу­ски ути­цај и вој­но при­су­ство. Зва­нич­ни­ци, исто­ри­ча­ри, про­фе­со­ри уни­вер­зи­те­та, све­ште­ни­ци, омла­дин­ски ак­ти­ви­сти и обич­ни љу­ди с ко­ји­ма сам се срео у ЦАР прак­тич­но ни­су има­ли ле­пих ре­чи за Фран­цу­ску. Оп­ту­жи­ва­ли су Па­риз да је кон­стант­но про­во­ци­рао вој­не пре­вра­те и гра­ђан­ске ра­то­ве, укљу­чу­ју­ћи и по­след­њи вер­ски су­коб из­ме­ђу хри­шћа­на и му­сли­ма­на ко­ји се на­пра­сно рас­плам­сао по­сле по­се­те та­да­шњег фран­цу­ског пред­сед­ни­ка Фран­соа Олан­да. Фи­дел Гу­анд­жи­ка, са­вет­ник пред­сед­ни­ка Фо­сте­на Ар­кан­жа Ту­а­де­ре, жа­лио се да Фран­цу­ска и НА­ТО ни­су же­ле­ли да ЦАР гра­ди са­мо­стал­ну од­бра­ну и да су две го­ди­не њи­хо­ву вој­ску об­у­ча­ва­ли да се бо­ре мот­ка­ма. Си­ту­а­ци­ја се из­ме­ни­ла 2017. го­ди­не, ка­да у ЦАР сти­же гру­па „Ваг­нер” и по­чи­ње ак­тив­но да ра­ди на обу­ци вој­ни­ка ЦАР.

За­ни­мљи­во ви­ђе­ње си­ту­а­ци­је у Афри­ци по­чет­ком ове сед­ми­це из­нео ми је у не­фор­мал­ном раз­го­во­ру и др Ада­ма Ди­а­ба­те, са­вет­ник пред­сед­ни­ка Ма­ли­ја Аси­ми­ја Го­и­те. У овој зе­мљи спрем­ни су на знат­но ра­ди­кал­ни­ју ре­ви­зи­ју од­но­са с Фран­цу­ском од ЦАР, што би уско­ро мо­гло да до­ве­де до на­пу­шта­ња за­пад­но­а­фрич­ког фран­ка, за­јед­нич­ке ва­лу­те у осам др­жа­ва, ко­ја се штам­па и кон­тро­ли­ше из Фран­цу­ске. Уко­ли­ко се ва­лут­ни екс­пе­ри­мент Ма­ли­ја, ко­ји има че­ти­ри пу­та ви­ше ста­нов­ни­ка не­го ЦАР, по­ка­же успе­шним, за­пад­но­а­фрич­ки фра­нак би убр­зо мо­гли да на­пу­сте у Ни­ге­ру и Бур­ки­ни Фа­со, ко­ји за­јед­но има­ју 47 ми­ли­о­на ста­нов­ни­ка.

По­ред за­пад­но­а­фрич­ког, у Фран­цу­ској се еми­ту­је и цен­трал­но­а­фрич­ки фра­нак, ко­ји пред­ста­вља ва­лу­ту у још шест др­жа­ва, па би по­трес ко­ји би мо­гао да се де­си са про­ме­ном ва­лу­те у Ма­ли­ју мо­гао да се од­ра­зи и та­мо. С об­зи­ром на то да 30 од­сто ва­лу­та има злат­ну под­ло­гу пре­да­ту Фран­цу­ској, пот­пу­ни, или де­ли­мич­ни рас­пад ове две ва­лут­не уни­је имао би озбиљ­не по­сле­ди­це за фран­цу­ско стра­те­шко при­су­ство у бив­шим ко­ло­ни­ја­ма, али и мо­гу­ћу оба­ве­зу да вра­те сто­ти­не ми­ли­јар­ди евра да­тих на име ком­пен­за­ци­је за пре­у­зе­то зла­то.

По свој при­ли­ци рат­но­ху­шкач­ка ре­то­ри­ка Ема­ну­е­ла Ма­кро­на и ње­го­вог окру­же­ња пред­ста­вља­ће пу­цањ у вла­сти­ту но­гу, на­не­ће ште­ту про­вла­ди­ним фрак­ци­ја­ма на пред­сто­је­ћим из­бо­ри­ма за Европ­ски пар­ла­мент, а уз то, ова­кав став не­ће спу­та­ти Ру­си­ју да на­ста­ви да по­ти­ску­је Фран­цу­зе из Афри­ке.

Извор: Политика

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: