Два редовна професора, три ванредна професора и три доцента са Факултета за црногорски језик и књижевност, изабрани су у академска звања мимо правила које прописује актуелни Закон о високом образовању Црне Горе, јер немају довољан број радова на релевантним листама, показује истраживање “Вијести”.
Осим што та чињеница доводи у питање основ за исплату њихових плата, које се исплаћују из буџета, а формирају се на основу академских звања, проблематично је и само функционисање факултета јер у том случају не постоји довољан број предавача који су изабрани у звање на основу прописа Црне Горе, што је противно Закону о високом образовању.
Недовољно радова на листама
На основу Закона о високом образовању, Савјет за високо образовање је 2019. утврдио ригорозне Услове и критеријуме за избор у академска звања, према којима особа која се бира у академско звање мора да има одређен број радова на цитатним листама, односно базама научних радова као што је престижна Web of Science (WOS).
“Лице које се бира у академско звање у одговарајућим научним областима треба да задовољи сљедећи квалитативни критеријум: научно-истраживачки резултати кандидата су објављени у часописима који се налазе на цитатним листама односно базама научних радова SCI/SCIE/SSCI/AHCI”, и то у категоријама: Q1 (часописи који се налазе у првих 25% међу часописима WОС листе), Q2 (у првих 50%), Q3 (у првих у првих 75%) и Q4 (остали часописи)”, пише у том акту.
Статус часописа се цијени у вријеме објављивања рада кандидата, што значи да се не може вредновати рад ако је објављен у часопису који у том тренутку није био на листи, али јесте уврштен касније.
За доцента је потребно имати најмање осам бодова за радове објављене у реномираним часописима, за звање ванредног професора најмање 8 бодова (након претходног избора), а за звање редовног професора најмање 16 бодова (након претходног избора).
Друштвене и хуманистичке имају олакшавајућу околност која налаже да се приликом бодовања публикација примјењује тежински коефицијент од 1.5, што значи да се радови објављени у овим часописима бодују на сљедећи начин: Q1 – 15, Q2 – 12, Q3 – 9 и Q4 – 6 бодова.
Такође, када је у питању рангирање часописа, настоји се да се иде у прилог кандидату, тако да се може користити и рангирање часописа из Скопус базе која је мање ригорозна од WОS: посматрају се искључиво радови који су на SCI/SCIE/SSCI/AHCI листама, а може се одабрати рангирање часописа из Скопус базе уколико је повољније за кандидата.
Увидом у WОS базу, јасно је да редовни професори др Аднан Чиргић и др Софија Калезић, затим ванредни професори др Владимир Војиновић, др Бобан Батрићевић и др Андријана Николић, те доценти др Александар Радоман, др Етхем Мандић и др Милан Марковић нису испуњавали основни услов за избор у академска звања по правилима која важе у Црној Гори.
Чиргић има девет радова од којих су сви објављени у часопису Lingua Montenegrina чији је издавач ФЦЈК, а уредник сам Чиргић, а који се не налази нити у једној од четири наведене листе, већ на ESCI листи. Ова листа представља неку врсту “чистилишта” за кандидоване часописе, те “предворје” за улазак у четири главне листе. Ове године се на ESCI листи нашло 8.138 часописа, од којих ће тек мали проценат проћи вишегодишњу ригорозну контролу и бити уврштен у SCI/SCIE/SSCI/AHCI листе на којима се налазе најбољи научни часописи. Због тога се, према важећим црногорским прописима, радови на ESCI листи не вреднују приликом избора у академска звања.
Професор Џефри Бил са Универзитета у Колораду, творац чувене “Билове листе” у којима пописује тзв. предаторске часописе и издаваче, често је критиковао ESCI листу због лаких критеријума који су довели до инклузије великог броја предаторских часописа.
Калезић једина има рад на AHCI листи, објављен 2022. године у часопису Књижевна смотра, који се од 2020. године налази на AHCI листи, али на Q4 нивоу (на истом је нивоу и у Скопус бази), што значи да је морала да објави три таква да би била бирана у звање редовног професора. У Лингуа Монтенегрина има 12 објављених текстова.
Радоман је објавио 22 рада у Lingua Montenegrina, а један у Књижевној смотри, али 2018. године, када часопис није био на АХЦИ листи. Све и да је часопис био на листи, Радоман са тим радом не би испуњавао услов од неопходних 8 бодова, јер један рад у Q4 часопису носи 6 бодова. Дакле, морао је објавити минимум два рада на том нивоу.
Што се тиче Војиновића, Батрићевића, Николић, Марковић и Мандић, нико од њих не испуњава услов за избор у звање доцента, а камоли ванредног професора по званичним црногорским прописима. Увид у WOS базу јасно показује да је свако од њих објавио своје радове само у часопису Lingua Montenegrina, и то: Војиновић један, Батрићевић девет, Николић четири, Мандић три, Марковић три…
ФЦЈК неће да каже који су радови у престижним часописима
На питање “Вијести” које све радове на SCI/SCIE/SSCI/AHCI листама имају Чиргић, Радоман, Калезић, Војиновић, Батрићевић, Николић, Марковић и Мандић, са ФЦЈК одговарају да сви наведени професори “имају радове објављене у престижним научним часописима.” Не наводе који су то часописи, нити на којој се листи налазе.
“Јавности ради – осим што професори ФЦЈК имају објављене радове у иностраним часописима и зборницима радова – њихови се радови могу пронаћи и у часопису Lingua Montenegrina, индексираном у престижној бази WEB OF SCIENCE (ESCI листа). Није се згорега похвалити да је тај часопис у издању ФЦЈК данас препознат и високо вреднован у славистичкоме свијету, што свједочи и чињеница да је, рецимо, у Републици Хрватској уврштен у највишу категорију часописа (А1) на њиховој националној листи научних међународних часописа”, наводе из ФЦЈК.
Услови и критеријуми за избор у академска звања предвиђају и примјену еквиваленције, која се примјењује у изузетним случајевима, а према којој научна монографија издата од реномираног међународног издавача може бити призната као један рад у Q1 часопису, а поглавље у монографији издатој од реномираног међународног издавача може бити признато као један рад у Q3 часопису. С тим да, “кандидат може користити за еквиваленцију само једну од категорија наведених у члану 12 овог акта и само један допринос из те категорије може бити еквивалентиран са радом у одговарајућем часопису”.
“Вијести” нису успјеле да дођу до података да је иједном аутору са ФЦЈК такво нешто пошло за руком, а са ФЦЈК тврде да све што је речено у одговору на претходно питање важи и за ово питање.
“С напоменом да је престижни издавач Lexington Books (Пенсилванија, УСА) објавио не радове, него монографије двојице професора ФЦЈК”, пише у одговору који потписује декан ФЦЈК Александар Радоман.
Аднан Чиргић је 2020. године објавио монографију Dialectology of the Montenegrin Language у издању Lexington Books. Ту се ради о преводу Чиргићеве раније студије објављене на црногорском 2017. године. Lexington Books се не налази на списку реномираних међународних издавача које је установио Савјет за високо образовање у свом документу у коме прописује услове за избор у звање, а на ком се налази близу 90 издавача.
Lixington Books послује у оквиру издавачке групе Rowman and Littlefield, док је на листи Савјета Rowman and Littlefield Publishers као посебан издавач који је такође дио исте издавачке групе. На листи има других примјера гдје иста издавачка група има више посебних издавача и они су на листи Савјета као посебни издавачи, не као дио групе.
Звања стечена у Новом Пазару
Чиргић, Радоман, Калезић, Војиновић, Батрићевић, Николић, Марковић и Мандић су сви бирани у академско звање у другој држави.
Документација у коју су “Вијести” имале увид је показала да су сви они у звање доцента, ванредног професора и редовног професора бирани на Интернационалном универзитету у Новом Пазару, у Србији.
То је приватни универзитет чији је оснивач Муамер Зукорлић, некадашњи вјерски вођа и политичар у Србији, који је Универзитет основао 2002. године.
Двадесет година након оснивања успјели да акредитују све програме.
Са Интернационалног универзитета нису одговорили на питање по којим правилима су у звање изабрани Чиргић, Радоман, Калезић, Војиновић, Батрићевић, Николић, Марковић и Мандић.
Одговорили су са ФЦЈК: “Сви наведени професори у звање су изабрани на основу позитивних правних прописа.”
Закон о високом образовању не прописује експлицитно правила о трансферу звања са универзитета на универзитет, али је пракса највећег броја етаблираних универзитета да професори приликом преласка на други универзитет почињу од нижег нивоа звања, што није случај и са ФЦЈК.
Уговоре у име ФЦЈК са Радоманом, Калезић, Војиновићем, Батрићевићем, Николић, Марковићем и Мандић је потписао тадашњи декан ФЦЈК Аднан Чиргић, док је уговор са Чиргићем у име ФЦЈК потписао предсједник Управног одбора ФЦЈК Миленко Перовић.
На питање на ком универзитету су у звање изабрани Чиргић, Радоман, Калезић, Војиновић, Батрићевић, Николић, Марковић и Мандић, из ФЦЈК нису хтјели да одговоре прецизно већ наводе да су “сви професори ФЦЈК, у складу са Законом о високом образовању, звања стекли гдје је то и предвиђено – на универзитету,”
У биографијама Чиргића, Радомана, Калезић, Војиновића, Батрићевића, Николић, Марковића и Мандића, објављеним на званичном сајту ФЦЈК, без изузетка, не пише гдје и када су изабрани у звање, а за неке не пише ни гдје су докторирали.
На питање на основу којих прописа је одобрен трансфер звања за осморо предавача је одговор ФЦЈК: на основу позитивних правних прописа.
У статуту ФЦЈК пише да се академско особље бира у складу са Законом о високом образовању и статутом универзитета на којем се врши избор у звање. Дефинисано је и да Факултет може расписати конкурс ради заснивања радног однос са наставником који је већ изабран у звање.
Са Интернационалног универзитета у Новом Пазару нису одговорили нити на једно питање “Вијести”.
Из буџета скоро 700.000 евра
Члан 23 Закона о високом образовању третира услове под којима се може основати и функционисати факултет.
У члану 4 пише да је потребно “обезбијеђено академско особље које је изабрано у академско звање по прописима Црне Горе, од којих су најмање три наставника за основне студије, односно два наставника за мастер студије, са академским звањем, који су запослени са пуним радним временом”.
То питање је постављано јавно и када је Факултет за црногорски језик и књижевност осниван.
ФЦЈК се финансира из буџета Црне Горе, па је тако 2021. од државе добио преко 560 хиљада евра, у 2022. је добио 542 хиљаде евра, а за 2023. је опредијељено 688 хиљада евра.
У јулу су на Универзитету Црне Горе повећане плате свим редовним професорима плата за 65,4 одсто, ванредним за 71,5, а доцентима за 65,3 процента. У новембру је Влада Црне Горе је плате на ФЦЈК ускладила са онима какве имају на УЦГ, у складу са Законом о зарадама о јавном сектору.
ФЦЈК је Влада Црне Горе основала 2014. и он одговара директно Министарству просвјете. Министарством је тада руководио Славољуб Стијеповић.
Акредитација је одобрена у јуну те године, а на челу Савјета за високо образовање је тада био проф. др Сретен Савићевић са Машинског факултета. “Вијести” су контактирале Савићевића, који није желио да коментарише процес тадашње акредитације.
Одлука Владе је тада била епилог сукоба двије струје око стандардизације црногорског језика.
“Вијести” су раније писале да су варнице међу лингвистима почеле током првих покушаја стандардизације црногорског језика 2008. године. Предвођени професорицама на Филозофском факултету Рајком Глушицом и Татјаном Бечановић, дио лингвиста није пристајао на увођење архаизама и локализама у стандардни језик, као ни на системску јотацију. То је био предлог друге групе професора, на челу са Чиргићем.
Како се лингвисти нијесу могли договорити на сједницама Савјета за стандардизацију језика, два предлога стигли су пред комисију Министарства просвјете коју су чинили професори Миленко Перовић, украјинска професорица Људмила Васиљева и њен загребачки колега Јосип Силић, који су одлучили да стандард буде Чиргићев предлог. Перовић је касније постао предсједник УО ФЦЈК.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Super, sad u N Pazar pa neka tamo i predaju 🙂
Misliš da predaje crnogorski po SARAJEVU Tuzli Osjeku Priština Splitu Zenici…s stručnim usavrsavanjem studenata iz govora Podgorički Bosnjaka …?
Па концепт Монтенегра-монтепркна је направљен управо због тога: Да незналице, муватори и преваранти заузму позиције у друштву које никад не би могли по реалним критеријумима. То је само подигнуто за још степен од када је Битанга, са просјеком 6.0, преузео ( читај отео) монтенегрински концепт од Либералног Савеза.
Džukele jedne. Ološi
Kad je njihovo dupe u pitanju Srbija je dobra. A ovamo svašta laju i pričaju. I mi ih za još plaćamo. Taj fakultet treba pod hitno zabraniti
Црногорски језик je jедини страни језик који се предаје и говори на српском и jедини језик на свијету којем је обавезно потребан логопед.
Кад уђеш у погрешан воз, свака следећа станица је погрешна! Држава која је настала на фалсификат – референдуму, која лажира традицију, историју,… присваја туђе и проглашава га за своје, као српски језик, рецимо, не може ни имати регуларне и нормалне стубове на којима почива. Један од стубова јој је и тзв. црногорски језици – један Глушичин, други Чиргићев. Њихови творци – Глушица и Чиргић су дубоко огрезли фалсификатори. Глушица је, подмећући рецензентима „књиге у штампи“, које никад нијесу изашле из штампе, изабрана у звање ванредног професора. На основу истих „књига у штампи“ покушала да издејствује звање редовног, али су је рецензенти одбили. Како је тада била проректор, уз помоћ ректора Станковића, свог пријатеља, издејствовала је пролонгирање избора, расписивање новог конкурса и уз неке сарајевске и загребачке пријатеље, намакла нову – позитивну рецензију. Ни до дан данас јој нијесу изашле „књиге из штампе“, а она ведри и облачи на УЦГ. И систем фалсификат – ћути и одобрава. Наравно, заслужила је Глушица све те награде… жестоки је борац против Срба и српског језика. О најгорем студенту на Одсјеку српски језик и књижевност у Никшићу – Аднану Чиргићу, сад немам простора, другом ћу приликом… Да сумирамо: Ако си миљеник режима цг (овог или претходног, све једно), нико ти ништа неће. Фалсификуј дипломе, титуле и звања до миле воље, као др Живко Андријашевић, рецимо. Ако нијеси, џаба ти поштени рад и висока школа, ни за шефа фундуса у Позоришту се не можеш запослити?! Ето, то је наш приватни посјед који се државом Црном Гором зове!
Njesra od jezika i fakulteta, ali mnogo košta…
IZVINJAVAM SE SVIMA KOJI SE PREPOZNAJU I SVAKA SLICNOST SA LJUDIMA I DOGADJAJIMA JE SLUCAJNA “ VIDJI GOVANA INTELEKTUALNO MORALNIH I BALJEGA IM KOMANDUJE“! E IMA I GRDJIH JER OVI KOJI IOVAKO SLICNOSTI S LJUDIMA NEMAJU IPAK PRODJOSE KROZ LJUDSKA TJELA…A IMA KOJI NICEG SLICNOG I NI TACKE PRIBLIZAVANJA LJUDIMA NEMAJU… NARAVNO DA NIJEDAN COVEK IL DEO VRSTE LJUDSKE SHVATIT NECE DA SE ODNOSI NA BILO KOG COVEKA KOMENTAR OVAJ DO AKO CENZOR NEKI NE POMISLI STA STO NEZELJEH …
Kljuc u bravu i sve doma pocerat kupili diplome u novi pazar majko mila svasta ima u ovu raspalu drzavu a njih sve u aps cirgilicu odma zabraniti i vratiti nas jezik
Ha ha ha zelja ce te bit posrbice bolesna.Ovo sto serviraju Vesti plitkoumnicima nece proc.
Pašče prevarantsko, to je moglo da prođe samo u vlasti DPS.
Kakv fakultet, takvi i profesori. Nilo da se protiv toga pobuni i ugasi taj fakultet, jer odsek za crnogorski jezik već postoji u Nikšiću. Međutim, nekome je interes da taj ,, fakultet “ opstaje. Još veći problem je što oni upisuju nastavak studija u Srbiji i tako stiču titule.
Treba reći da ti kriterijumi o izboru u zvanje su krajnje rigorozni, jer ljudi se suočavaju sa problemom. Kako? Tako što na tim listama nema naših časopisa. Nema čak ni časopisa iz Srbije koji se bave jezikom i književnošću. I onda su profesori prinuđeni da objavljuju čak i ono što mnogo nema veze sa strukom. Tako su neki profesori sa Filozofskog fakulteta u Nikšiću objavljivali radove o vešticama da bi bili na famoznoj listi. Čak su objavili radove i iz sociologije i ono što nije njihovo polje interesovanja. Ovakva pravila su jednostavno još uvek nepotrebna što se tiče oblasti književnosti i jezika, jer očito da u svetu i nisu nešto zainteresovani za naše književne i jezičke radove.
Takođe bi trebalo spomenuti i one sa ostalih članica Univerziteta CG koliko imaju radova na spomenutoj listi. Mislim da ih je malo.
A slučaj Rajke Glušice je posebno interesantan, jer i ona je na čudan način izabrana u zvanje. Treba se pozabaviti i njenom biografijom. Izgleda da joj je bila najbitnija stavka za izbor u zvanje ,,progon srpskog jezika „.
BLAGO MONTENEGRU I FCJK SA OVAKVIM DOKTORIMA NAUKA,A I STUDENTIMA KOJI OD NJIH UCE…JEDINO JE TESKO NAMA GRADJANIMA KOJI IH FINANSIRAMO DOK U SKOLAMA OTPADAJU PLAFONI I ZIDOVI OD VLAGE, SKOLE NEMAJU SALE,NEMA DOVOLJAN BROJ ASISTENATA ITD.JEDNOSTAVNO UPROPASTENO SKOLSTVO OD VRTICA KOJI SU PRENATRPANI DO OVAKVIH I MNOGIH PRIVATNIH FAKULTETA KOJI DAJU SAMO ZVANJE,ALI NE I ZNANJE…
GOVOR PODGORIČKIH MUSLIMANA, to je doktorska disertacija Čirgić efendije, koju je branio na Sveučilištu „Štrosmajer“ u Osijeku. Zar je „Crnogorski jezik“ jezik kojim govore podgorički muslimani? Zatvoriti to strašilo na Cetinju, koje se baškari na državnim jaslama, pa neka prof., mr., dr, doc., idu u Nikšić. Tamo, na fil.fakultetu, postoji katedra za crnogorski jezik.