Годишњица злочина у Одеси: Запалили живе људе из мржње према Русији

www.globallookpress.com © © Nina Liashonok
Сукоби на улицама Одесе тог 2. маја 2014. године нису слутили ни на шта добро. Од самог почетка имали су све предуслове да прерасту у крвави обрачун, али тешко се могло претпоставити да ће се завршити паљењем живих људи, за које је окупљена руља сматрала да заслужују страшну смрт јер су Руси или проруски орјентисани.
У Украјини је већ почело да се кува оно што данас многи називају грађанским ратом: од краја 2013. до почетка 2014. године догодили су се сукоби у Кијеву између владе Виктора Јануковича и прозападне опозиције, масовне демонстрације у којима су падале и људске жртве буктале су и довешће на крају до нелегалне смене тадашњег председника Јануковича крајем фебруара 2014. године.
У Одеси су се тог 2. маја на улицама града нашле присталице јединствене Украјине, у шаторском насељу на Куликовом пољу камповали су проруски демонстранти, присталице федерализације, а у град су стигли и фудбалски хулигани на утакмицу Черноморца из Одесе и Металиста из Харкова. Уз то, да бране „своју ствар“ ту су били и припадници Десног сектора. Многи наоружани палицама, ланцима, молотовљевим коктелима, са шлемовима.
У масовној тучи дошло је и до пуцњаве, молотовљевим коктелима заусти су шатори на Куликовом пољу, али тај пожар био је само увод у онај још страшнији који се догодио у оближњој згради Дома синдиката где су пред украјинским националистима, хулиганима и разјареном руљом побегли проруски демонстранти. Полиција је већ пре тога изгубила контролу над оним што се дешавало на улицама, међу грађанима Одесе и није никог штитила.
Стотине људи нашло је заклон у згради Дома синдиката коју су запалили они окупљени испред ње, врло еуфоричино, судећи по телевизијским снимцима.
Према изјавама оних који су се нашли у згради, на оне који су покушавали да побегну од ватрене стихије пожарним степеницама пуцано је из ватреног оружја, није дозвољен приступ ни ватрогасцима, а вода у згради била је искључена. Оне који су покушали да се од ватре спасу искакањем кроз прозоре, маса је сачекивала на плочницима испред без милости се обрачунавајући с њима. Наводно је најмање осморо људи погинуло покушавајући да се спасе скоком кроз прозор.
У пожару је живо спаљено 48 људи, повређених је било 240.