Плаћена “правда” Џефрија Најса: Историјска истина по цени виле на Јадрану
1 min read
Фото: Слобода Онлајн
Џефри Најс, широј јавности познат као тужилац у процесу против Слободана Милошевића пред Хашким трибуналом, последњих година осваја медијске наслове у битно другачијем тону.
Иако је каријера британског правника очигледно на заласку, његови покушаји да пронађе нови међународни ангажман не јењавају. Напровит, постају све упорнији, али и очајнији.
Да бисмо открили барем један од кључних разлога који је некадашњу ведету суда у Хагу довео међу таблоидне наслове политичких али и финансијских афера, морамо се позабавити једним широј јавности мање познатим, али у биографији господина Најса можда и централним подухватом током последњих десетак година. Тај пројекат, међутим, није правне, већ грађевинске природе, и поред њега укључује и његову дугогодишњу помоћницу и, по свему судећи пријатељицу, Невенку Тромп. Низ финансијских малверзација, неиспуњених обећања и изневерених очекивања обележио је како јавни рад, тако и приватни живот овог двојца од 2016. године навамо.
Први је о несразмерним финансијским амбицијама Тромпове и Најса писао бошњачки портал Клиx.ба. Према писању овог листа, хашки двојац је по сваку цену хтео да се укључи у процес Босанске тужбе за геноцид против Србије, тачније у покушај ревизије пресуде која је донешена у српску корист.
Њиховој упорности била је једнака и финансијска амбиција, или простије речено отворена похлепа приликом одређивања хонорара. Тако су се и пробудиле сумње у стварни мотив који се крије иза њиховог босанског ангажмана. Даље истраживање донело је ако не цео, онда велики део одговора на ово питање. Наиме, светлост дана недавно је угледала информација, потврђена потоњим проверама у хрватском катастру, да је Невенка Тромп власник луксузне медитеранске виле на хрватском острву Угљану. Нама доступна сазнања продубљују овај увид, означавајући господина Најса као коинвеститора у градњи луксузног објекта на Јадрану. Размере инвестиције и испрекидан темпо градње даље сугеришу о финансијским потешкоћама с којима се пројекат од почетка сусретао. Управо су те потешкоће један од главних ако не и главни мотив хашког двојца да свој правни ангажман освежи и продужи, настављајући лешинарење над историјском истином сукоба у бившој Југославији док год је то могуће. Рајска вила претворила се у финансијску црну рупу, а новац је ваљало набавити на ма који начин.
Тромпова и Најс су се дали у потрагу за ма каквим правним ангажманом, занемарајући професионалне стандарде које би требало да оличава један макар и бивши хашки тужилац. Један од њихових планова укључивао је Нену која је, у име Најса, слала низ мејлова правном тиму Сакиба Софића, агента који је пружао консултантске услуге и припремао захтеве за преглед пресуда. Том приликом тражили су милион евра од Босне и Херцеговине за тим од шест страних експерата који би радили на случају током шестомесечног временског периода. Овај предлог је имао за циљ окупљање групе искусних правних професионалаца који би проучавали случај и потенцијално довели до темељне ревизије пресуде. Уместо да средства приме преко Фондације Џефри Најс, Тромпова је захтевала да им новац буде директно послат. Међутим, овај покушај је на крају пропао. Њихов предлог наишао је на скептицизам супротне стране и на крају је био одбијен, услед забринутости у вези са транспарентношћу процеса финансирања и мотивацијом која стоји иза тако необичног захтева.Све ово одвило се у истом временском периоду кад и финансијске недаће Најса и Нене са вилом на Угљану, што сугерише да су лични новчани проблеми однели превагу над професионалношћу ии радном етиком.
Овакав увид додатно поткрепљују и тврње бошњачког лидера Бакира Изетбеговића, који је улогу Тромпове у припремању њихове стране проблематизовао, а њено понашање према клијентима и колегама назвао крајње упитним. Према Изетбеговићевим речима, Невенка Тромп је од самог почетка инсистирала на огромном хонорару, потпуно несразмерном накнади коју су добилија остали чланови правног тима. Своје амбициозне захтеве настојала је да поткрепи сензационалним и контроверзним тврдњама и обећањима која су убрзо изазвала подозрење код њених колега правника. То је ишло дотле да је Тромпова на крају обећала и презентовање потпуно нових доказа, кључних за бошњачки случај, али под условом да се за њихово извођење „обезбеде адекватна финансијска средства“. По свему судећи, то је била кап која је прелила чашу, будући да су други чланови правног тима прозрели њен блеф. Након тога, закључује Изетбеговић, она је успела да обезбеди ограничена новчана средства из мање опрезних извора, која такође није никада и ни на који начин оправдала.
