Кад крене велика епидемија малих богиња, осим дјеце узраста до пет година, оболијеваће и сви остали који немају стечени имунитет на морбиле.
Често се деси да учесталост оболијевања код дјеце испод пет година и одређених узрасних група код старијих од 30 буде слична, али због тежих посљедица болести код најмлађих и најмањег обухвата вакцинацијом међу том узрасном групом у нашој земљи, њихова заштита мора бити приоритет.
То је у разговору за “Вијести” поручио епидемиолог Института за јавно здравље (ИЈЗ) Милко Јоксимовић. Он каже да су приоритет за заштиту, односно вакцинацију, управо дјеца до пет година.
”…Јер већ од деветог мјесеца живота не можемо да се поуздамо у антитијела, пренесена беби од мајке, ако је мајка уопште имала антитијела, а већина би требало да јесте. Некада се, код великих епидемија граница за давање прве дозе може спустити на девет или изузетно на шест мјесеци, да би се покушала заштитити и дјеца узраста од шест до 12 мјесеци. Ипак, то се ради само изузетно и када се пажљиво одвага оправданост”, каже Јоксимовић.
Вакцинација почела 1972. године
Епидемиолог појашњава да је вакцинација против малих богиња у Црној Гори почела 1972. године и то вакцином само против морбила (“моно морбили”), по календару који је тада подразумијевао имунизацију само једном дозом.
”Од 1984. године уводи се у редовни календар и вакцинација против епидемијских заушака (мумпс, паротитис) која се од 1987. године код нас даје у облику комбиноване вакцине против морбила и заушака (“ММ” – “морбили-мумпс”, или “Мо-Пар” – “морбили-паротитис”)”, каже он.
Јоксимовић истиче да се од 1994. године у редовни календар вакцинације у Црној Гори уводи вакцина против рубеле кроз комбиновану вакцину против морбила, заушака (мумпса) и рубеле (“ММР”, означавана негдје и као “Мо-Ру-Пар” или “Мо-Па-Ру”).
”Те 1994. године у Црној Гори су у оптицају биле све три варијанте вакцина: моно-морбили, морбили-мумпс (паротитис) и ММР. Од 1995. године за вакцинацију против морбила, заушака и рубеле користи се само ММР вакцина”, појашњава он.
Епидемиолог тврди да је најзначајнији детаљ да је тек 1994. године успостављен календар са двије дозе вакцине против морбла.
”Прва доза вакцине давала се након првог рођендана, а друга при поласку у школу (тада узраст од седам година), уз провјеру вакциналног картона тј. календар сустизања у ВИ разреду основне школе – ко није примио другу дозу, пар година је постојала могућност надокнаде друге дозе вакцине у тада VI разреду (12 година)”, каже он.
Јоксимовић појашњава да календар од двије дозе вакцине сада подразумијева давање прве дозе ММР-а након навршеног првог рођендана (12 до 15 мјесеци) и друге дозе приликом систематских прегледа пред полазак у школу (5-6 година), уз сустизање свих евентуално пропуштених доза закључно са 14 година, док је вакцинација могућа и код старијих, у случају епидемиолошких индикација.
Према његовим ријечима, особе рођене прије 1972. године нијесу имале прилику да буду вакцинисане и највећи дио њих је морбиле прележао у дјетињству или током школовања, док су генерације од 1972. до 1982. имале прилику да приме само једну дозу. Особе рођене од 1983. до 1986. углавном су примиле једну дозу, док су особе рођене након те године кроз редовни календар требало да приме двије дозе вакцине са компонентом против морбила.
”Највећи број ових лица примио је два пута ММР, један дио особа једну Моно-морбили вакцину, а као другу ММР, а један дио Мо-Пар или Морбили-Мумпс а као другу ММР)”, појашњава Јоксимовић.
Двије дозе заштите око 97 одсто вакцинисаних
Епидемиолог каже да једна доза вакцине заштити у просјеку око 93 одсто вакцинисаних, а двије дозе око 97.
”Друга доза се даје да исправи евентуални неуспјех вакцинације првом дозом (јер вјероватно један од десет вакцинисаних само једном дозом неће развити отпорност на морбиле). Некада се неуспјех вакцинације код појединаца деси и након двије дозе, али је вјероватноћа за то мала”, поручује он.
Јоксимовић наглашава да сваки имунитет временом полако слаби, иако је након ове вакцине, уколико је правилно чувана и примијењена, изузетно квалитетан, вишедеценијски и често доживотан.
”Ово напомињемо због оних који су примили само једну дозу вакцине током, на примјер, седамдесетих или осамдесетих година. Код неких од њих је имунитет недовољан да спријечи инфекцију”, истиче он.
Јоксимовић појашњава да је вакцина против морбила, као жива вакцина, способна да изазове имуни одговор који ће највећи број вакцинисаних заштитити не само од болести, већ од инфекције и зато је доводила до елиминације малих богиња…
Каже да се оболијевање може десити и код вакцинисаних, чешће код оних који су примили само једну дозу, у односу на комплетно вакцинисане. То се, тврди, дешава ако је од посљедње дозе вакцине прошло више деценија, ако се особа у међувремену није изложила вирусу па имунитет није “освјежен” или у ситуацијама када је изложеност вирусу изузетно висока у кратком временском интервалу. Ипак, истиче да имуни одговор код вакцинисаних, у случајевима инфекције, најчешће буде довољан да спријечи тежи облик болести и компликације.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
