ИН4С ће у наредном периоду серијом текстова о дјеловању тзв. „црних тројки“ описивати карактер владавине режима Мила Ђукановића и јавности предочавати ужасавајуће доказе о функционисању једне велике „пирамиде зла“ у којој је са највиших државних адреса планирано, организовано и вршено систематско насиље над свима који су представљали било какву сметњу бившој власти.
Пирамида зла је у суштини представљала паралелни систем са јаким утицајем на државне институције до мјере њихове пуне криминализације и заробљености при чему су најважнију улогу имали корумпирани дјелови полиције и Агенције за националну безбједност (АНБ).
О таквом стању најбоље говори постојање и дјеловање тзв. „црних тројки“, што је популарни назив, који се одомаћио у Црној Гори, а односи се на групе тј. привремене саставе унутар специјалних јединица полиције и АНБ (раније СДБ) формираних искључиво за тајно праћење, присмотру и вршење физичког насиља над појединцима – неистомишљеницима и противницима власти у Црног Гори.
На удару „црних тројки“ у Црној Гори су се нашле многе угледне и јавне личности, новинари, умјетници, књижевници, војна лица, непослушни полицијски функционери, представници НВО сектора, једном рјечју сви који су имали нека неслагања са представницима власти.
Дуг је списак оних који су били мете „црних тројки“, од Гојка Митровића и Воја Лаковића, преко Душка Јовановића, Момира Војводића, Јеврема Брковића и Радована Алексића, па до Жељка Ивановића, Оливере Лакић и многих других.
Ради се о лицима различитим у односу на националну, вјерску, политичку, професионалну и сваку другу припадност са само једним заједничким обиљежјем, а то је да су представљали сметњу режиму или је пак државни врх у њима видио неку врсту пријетње или опасности.
Те подивљале хорде су чинили посебно одабрани припадници САЈ и припадници СДБ (данашња АНБ) који су дјеловали по налогу старешина из полицијског кампа на Златици и истакнутих руководилаца тајне службе и МУП-а.
Поуздано се зна да је о дјеловању „црних тројки“ био упознат и тадашњи државни врх Црне Горе који је, што је сасвим очигледно, давао подршку таквим начинима обрачуна са својим противницима.
Подсјећамо, године 2013. Брајушко Брајушковић, некадашњи специјалац из полицијског кампа на Златици, је изашао у јавност износећи своја сазнања о дјеловању „црних тројки“ и оптужио бившег директора Војног директората у Министарству одбран Миљана Перовића и бившег директора Управе полиције Веселина Вељовића, да стоје иза тих насилних акција које су спровођене према појединим критичарима власти.
Никаквих реакција надлежних органа није било а тужилаштво чак није ни саслушало Брајушковића. Тадашњи основни тужилац Саша Чадјеновић је једноставно игнорисао његове тврдње и саопштио да су то обичне инсинуације након чега је за Брајушковића наступило тешко вријеме. Почео је његов прогон, намјештање афера, подметање кривичних дјела, намјештање затворске казне и на крају је и сам постао жртва „црних тројки“. Ипак, Брајушковић је 2021. године у свом новом јавном иступу за ИН4С, поново свједочио о дјеловању „црних тројки“, али овога пута много детаљније са конкретним информацијама о начину извршења и поциниоцима напада на поједина лица.
Иако се у међувремену промијенила власт нико из полиције, Тужилаштва или неког другог органа није нашао за сходно да саслуша Брајушковића и покрене питање одговорности за једну ружну појаву у Црној Гори која нигдје није забиљежена у новије вријеме.
Ново свједочење Брајушковића и промјена власти у Црној Гори, не само што нису донијела правду за жртве „црних тројки“, него су налогодавци, организатори и извршиоци тих злочина задржали позиције у сектору безбједности а неки чак и постављени на важне позиције.
Тужилац Чађеновић је, за одбацивање Брајусковићевих навода из 2013. године, очигледно награђен постављењем у Специјално државно тужилаштво уз додјелу предмета за тзв. Државни удар у пакету са решењем свог стамбеног питања.
<
На основу свега што је познато о „црним тројкама“, јасно је да се не ради о пропустима у раду безбједносних служби, не ради се ни о злоупотребама појединих полицијских старјешина, већ је у питању државни пројекат у чијој суштини је обрачун са политичким противницима и неистомишљеницима.
Сви су у државном врху Црне Горе знали и одобравали постојање и дјеловање „црних тројки“.
Да ли ће нова власт у Црној Гори коначно реаговати на јавна свједочења бившег полицајца Брајушка Брајушковића остаје да се види.
Демонтажа криминалне пирамиде зла и раскринкавање те злочиначке организације политичара, државних службеника и криминалаца, мора бити апсолутни приоритет садашње или неке нове власти.
За све то вријеме жртве „црних тројки“ ће чекати правду.
2 thoughts on “ИСТРАЖИВАЊЕ ИН4С: Зашто нема правде за жртве „црних тројки“?”
Stare navike još od vremena španskih boraca do sadašnjih dana. Zar vam je tu nešto čudno? Koristiš sistem koji je napravljen i silu unutar sistema da pritegneš malo neistomišljenike. Ne ide baš da regularni pripadnici sile prinude to rade već posebni delovi tih službi. Zašti, pitate se? Pa da ne angažuju kriminogene strukture jer će oni to zloupotrebiti i tražiti uslugu nazad. Nije to kao nekad kod Tite, ne dao ti Bog da ispričaš vic protiv ćopavca, do policijske stanice bi ti polomili kosti, a ni jedan tužilac ili sudija ne bi reagovali! Sad je kao demokratija…
Stare navike još od vremena španskih boraca do sadašnjih dana. Zar vam je tu nešto čudno? Koristiš sistem koji je napravljen i silu unutar sistema da pritegneš malo neistomišljenike. Ne ide baš da regularni pripadnici sile prinude to rade već posebni delovi tih službi. Zašti, pitate se? Pa da ne angažuju kriminogene strukture jer će oni to zloupotrebiti i tražiti uslugu nazad. Nije to kao nekad kod Tite, ne dao ti Bog da ispričaš vic protiv ćopavca, do policijske stanice bi ti polomili kosti, a ni jedan tužilac ili sudija ne bi reagovali! Sad je kao demokratija…
Ovo je jedno od glavnih pitanja u ovoj propaloj CG..Nalogodavci su i dalje na funkcijama,zive u raskosnim vilama i cekaju penzije….