ИН4С

ИН4С портал

О. Бобан Јокић: Слово о Косову и Метохији посвећено блажено уснулим Митрополиту Амфилохију и Епископу Атанасију

1 min read

Блаженопочивши Митрополит Амфилохије и о. Бобан

Амфилохије и Атанасије свједоци, проповиједници и састрадалници распећа нашега народа од Косова до Јадовна и Јасеновца и вјерни чувари Косовског завјета.

Косово и Метохија наше име и презиме и колијевка и мјесто нашега рођења . Косо- во и Метохија камен темељац нашег бића и јединствености трајања и постојања, наша прошлост и наша будућност . Косово и Мето- хија као и вишњи и нови Јерусалим нама си- лазе са неба украшени као невјеста женику својему, који имају славу Божију, а свјетлост њихова слична је „драгом камењу, као каме- ну јаспису који зрачи као кристал“ . Косово и Метохија је наш очињи вид са којим видимо оно што други не виде, а то је да је: земаљ_ ско за малена царство, а небеско од сада и до вијека .

Кроз Косово и на Косову преиспитујемо вјеру у огњу човјештва, у огњу људске немо- ћи и патње, у огњу гријеха и злочина, у огњу покајања и праштања, у огњу молитве косов- ским светињама и у огњу Божанске љубави и истине . Оно нас подсјећа на библијску исти- ну да ће се свакоме судити оном мјером ко- јом свако од нас суди . На Косову се небеска правда мора мученички одстрадавати . На Косову је највећа жеђ за слободом . То је ко- совски аманет и тестамент . Историја Косова се не пише мастилом него крвљу, жртвом и сузама . Темељи наших старих задужбина ко- јима се дичимо и којима се диви сав култур- ни свијет (од којих су многе рушене, паљене и скрнављене) почивају на крви мученика.

Ови наши оци, научени од својих отаца, учили су нас и јасно нам ставили до знања да је кнез Лазар мученик на Косову изабрао и за себе и за народ исто што је, давно прије њега, Свети Сава изабрао у Хиландару за себе и за народ.

 

Блаженопочивши Епископ Атанасије Јевтић и прота Слободан Јокић
Блаженопочивши Епископ Атанасије Јевтић и прота Слободан Јокић

Не можемо причати или писати о Косову и Метохији, а не поменути оне који су нас учили да волимо цијели свијет, цијелу васе-љену и универзум, али да не заборавимо и волимо своје, а нарочито да волимо Косово и Метохију . Оне који су нас учили да је Косово и Метохија најскупља српска ријеч и да је наше надање закопано на Косову, у једну гробницу . Научили нас како да зеница ока нашег буде гнијездо љепоте његове . Амфилохије и Атанасије свједоци, проповиједници и састрадалници распећа нашега народа од Косова до Јадовна и Јасеновца и вјерни чувари Косовског завјета.

Свједоци распећа и крстоносног пута које гледамо као на оној фресци Распећа у цркви Одигитрије у Патријаршији Пећкој . Свједоци да су распећа и страдања нашег народа, и прошла и садашња, пут који води у тајну Васкрсења у којем је побједа сила добра и светости над силама зла и таме . Свједоци и биљежници Поменика и љетописа новог косовског распећа и страдања . Сјетити се њихових ријечи да је Косово наша зеница, да је Косово срце нашег срца, да је Косово свети град Јерусалим и да се ми њега, као своје душе и судбине своје, не можемо одрећи, ни у овом земаљском живту, нити у оном Божијем непролазном . Ови наши оци, научени од својих отаца, учили су нас и јасно нам ставили до знања да је кнез Лазар мученик на Косову изабрао и за себе и за народ исто што је, давно прије њега, Свети Сава изабрао у Хиландару за себе и за народ . Шта су изабрали? Христа Бога и његово Свето Јеванђеље, Христа који је састрадалник сваког страдалника . У њима двојици видимо оне црнорисце о којима говори пјесник: монаси су први наслутили, и на Косову шта смо изгубили . . . Најдужи су у ропству, стисци, црнорисци отпор дали и тај је отпор трајао, траје и трајаће док гавран граји .

Мало је ријечи и начина да се искаже и дочара гостопримство и отвореност Архангела, радост и пјесма призренских богослова, величина и чистота Светог Ђорђа, узвишене, неземаљске, Божанске, стварне и непролазне љепоте и красоте Љевишке, исцјељења и чуда Зочишта и Светих Врача, дочек и срећу сретања и братског загрљаја Дечана(ца) и светога краља, старост и одважност Патријаршије . . .

Зато никада нећемо и не смијемо заборавити Косово и Метохију, јер Косово ће заборавити и издати само кукавица. На крају шта год на Косову и Метохији погледамо и дотакнемо увијек и једино можемо поновити пјесникове бесмртне стихове: Зеница ока мога гнијездо је љепоте твоје.

Аутор је архијерејски намесник никшићки и парох при Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу.

Покрет за одбрану Косова и Метохије

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *