Иван Младеновић (51) препешачио залеђено Бајкалско језеро: Србин који је ходао 650 километара на минус 22
1 min read
Фото: Новости/Приватна архива
Овако почиње своју причу Иван Младеновић (51) из Шида, некадашњи спортиста, хуманитарац и Балканац који је исписао историју, као први Србин који је у марту ове године препешачио залеђено Бајкалско језеро! Каже, за ову годину завршио је са мисијама, а већ прави план за следећу, не кријући да му је жеља да пешке одшета до Јерусалима, града до којег је кренуо прошле године, али је због пандемије вируса корона морао да прекине путовање.
Иван, који се некада бавио рукометом, пре шест година упустио се у своје авантуре, упознавајући свет. Најпре је бициклом стигао до Црне Горе, манастира Острог, а затим се са својим двоточкашем отиснуо до Москве, да би успешно завршио своју мисију кроз пустињу Гоби и стигао до Пекинга. Обишао је целу западну Африку бициклом, а од Сенегала па преко Сахаре стигао је до Португалије.
– Доста смо се уседели, оријентисани смо само посао-кућа-посао, а ја сам имао жељу да се покренем. Када сам питао своје другаре да се провозамо бициклом до Новог Сада, они за то нису хтели ни да чују. Кренуо сам сам и дан-данас немам сапутника на путовањима – прича Иван, којем је породица велика подршка.
У Шиду је запослен у фабрици уља, а када жели да иде на путовања без проблема га пуштају, јер како наводи, и да га не пусте, дао би отказ.
Највећи изазов му је био да препешачи Бајкалско језеро. Каже да је авантура била дуга преко 650 километара, а да се температура током пешачења спуштала и до минус 22 степена, уз константно јак ветар који је стварао додатне потешкоће и хладноћу чинио још тежом.
– Нисам ја то урадио да бих био први, већ што сам желео. Више бих волео да је то био неко други, па да је поделио искуство са мном, овако сам слабо био информисан – каже Иван, додајући да је на идеју дошао када је бициклом пролазио поред Бајкала на путу до Пекинга 2018.
– Није било нимало лако, та борба не само са природом, већ и са самим собом, све ми је то давало снагу да идем напред и ниједног тренутка нисам помислио да одустанем. Када сам дошао до циља, први пут сам заплакао, не од муке и бола, већ од радости – присетио се Иван тих померања граница издржљивости.
Ja ti dragi Ivane, želim samo najbolje u životu i čestitam na velikim ispesima koje si postigao! Živ bio junače.