Добросављевић: У Црној Гори се стране амбасаде нису мијешале у политичке токове док их неки политичари нису позвали
Владимир Добросављевић Фото: РТВ
„То је нажалост једна од наших особина. То јесте истина, слична ситуација се догодила у Црној Гори 2020. године. Наравно да без једне врсте „амина“ са Запада не би била могућа промјена те године, али је врло јасно да су унутрашња политика односно одређени политички центри бивше владе увели странце да би почели да арбитрирају њиховим међусобним односима. Ту је настао проблем. Нису Американци и Енглези били ту присутни и тражили да се испуни листа захтјева.“, сматра он.
Добросављевић каже да тог тренутка кад ви почнете њих да уводите, онда не можете да се жалите.
„То је као да сте вука увели у тор са овцама. Немате после право да се жалите што вам је вук поклао овце. Дакле то се догодило у Црној Гори, и то јесте нека врста наше савремене политичке динамике а то је да волимо да тражимо подршку странаца за наше међусобне размирице, несугласице, различите политичке погледе, а то се на крају врло лоше заврши.“, казао је он.
Говорећи о недавној признању тзв. МПЦ односно Охридске архиепископије, Добросављевић наводи како су СПЦ и МПЦ били близу изналажења рјешења о питању статуса цркве у Македонији.
„Већ неко вријеме траје дијалог између представника тзв. МПЦ и СПЦ. Тај дијалог траје како би се они вратили у канонско јединство. Ти разговори већ неко вријеме траје. Епископ Фотије је у својој ђурђевданској проповједи и истакао да су у Нишу били преговори и да се приближио договор. Помињао се и скорашњи мајски сабор гдје би се Македонска црква вратила у канонски поредак одмах потом добила и своју аутономију. Оно што јесте занимљиво, а везано је за Охридску архиепископију, која свакако јесте историјски појам и прије тога је постојала, јесте питање дијаспоре.“, казао је Добросављевић.
Он каже да будућа Охридска архиепископија нема дијаспору већ да постоји искључиво у границама Сјеверне Македоније.
„Као што знате, већ дуго највећа полемика у Православљу јесте шта да се ради са дијаспором, прије свега америчком и аустралијском. То се односи и на грчку цркву, и на руску, па и на Српску православну цркву. Модел гдје се говори да Српска православне црква треба да призна да су Срби у Америци дио Америчке православне цркве. То је и модел који васељенска патријаршија де фацто примјењује на питању Охридске архиепископије. Ово јесте најближе оном рјешењу које је СПЦ предлагала још 2005. године, када није резултирало споразумом.“, казао је он.
Kolko te plaćaju, firaune…ne zaklapaš….sve u korist štete za Srbe u C. Gori,( čitaj “ prokletoj avliji)….