Нетрпељивост коју је кавачки клан, са свим својим прикљученим члановима, годинама гајио према шкаљарској криминалној групи, али и обрнуто, однијела је више од 50 живота, а на списку за одстријел годинама стоји и име Филипа Кораћа, приведеног у Хрватској прије неколико дана.
Да су кавчани желели Кораћеву главу може се видјети и из порука које је Беливукова група слала овом Београђанину, али и чињеници да су Кораћеви сарадници падали један по један.
У вријеме када је Лука Бојовић, београдски криминалац који се сматра насљедником „земунског клана“, иначе приклоњен „шкаљарском клану“ из Црне Горе, ухапшен и осуђен у Шпанији на дугогодишњу робију, према службеним забиљешкама овдашњих служби, вођство над групом преузео је Филип Кораћ.
Иако се о њему говорило као о једном од најопаснијих криминалаца на овим просторима, чак га је и сам предсједник Александар Вучић више пута помињао у том контексту, Кораћ је у Србији био слободан човјек.
За разлику од полиције која му, иако се о томе стварала слика, није била за петама, Кораћа су јурили супарници и непријатељи из других кланова. Тако је у Београду убијен и Синиша Милић, Кораћев шеф обезбјеђења, и то у експлозији бомбе која је била постављена под његов аутомобил средином јуна 2018. године. Бомба је експлодирана око 13.00 сати, у близини Аутокоманде у Београду, док је Милић чекао зелено свјетло на семафору. Експлозију је преживио, али је убрзо у потпуно уништеном аутомобилу издахнуо од задобијених повреда.
Извори београдских медија тврдили су тада су Милић и Кораћ били толико блиски, да је Кораћ био у непрестаном контакту са њим и да се искључиво са њим договарао о рутама којима ће се кретати. Због Милићеве опрезности, готово свима је било невјероватно како је могуће да није примијетио бомбу на свом џипу, а исти извори тврдили су да је након ове ликвидације за свој живот постао забринут и адвокат и пријатељ Луке Бојовића, Драгослав Миша Огањановић, који је два мјесеца касније убијен у сачекуши на Новом Београду.
Кораћев “војник” сам ставио главу на Беливуков пањ
Један од криминалаца који су словили за особу блиску Филипу Кораћу био је, према ријечима Бојана Хрватина, свједока сарадника у поступку против Беливука, Горан Величковић Гокси. Како је Хрватин испричао, Гокси је био Партизанов навијач и вођа групе “Јанг бојс” и био је на стадиону у сукобу са Беливуковим хулиганима. Поред овога, имао је битну позицију и у подземљу. Као Кораћев блиски сарадник, Гокси је био један од водећих у пословима са кокаином у Београду, али и шире. Споменуо је да у граду постоје два главна извора, а да је један Величковић.
Ове детаље је тужилаштву испричао Бојан Хрватин, један од чланова Беливукове групе, који је открио бројне детаље о убиствима, киднаповању, трговини дрогом…
Управо је он био један од кључних људи који је одиграо једну од главних улога у Гоксијевом убиству. Био је мамац који га је довео на мјесто гдје су га остали чланови групе киднаповали, објаснио је тужилаштву, преноси “Крик”.
Гокси је био Партизанов навијач и вођа групе “Јанг бојс” и био је на стадиону у сукобу са Беливуковим хулиганима. Поред овога, имао је битну позицију и у подземљу, навео је Хрватин.
Био је један од главних људи Филипа Кораћа – утицајног мафијаша који је, заједно са шкаљарским кланом, ратовао са кавачком групом и Беливуковом екипом. Као такав, како је Хрватин објаснио, Гокси је био међу кључним продавцима кокаина у Србији.
Хрватин је, након што је изашао из затвора, са Гоксијевим сарадником склопио посао око продаје марихуане. У једном тренутку, Беливукови сарадници су сазнали за то.
“Када смо се видјели на стадиону, ја сам био упитан онако другарски: “Што не рече да имаш “Жутог” (Гоксија) на “скају”?, испричао је Хрватин. Тада му је објашњено да је Величковић означен као непријатељ групе јер је био на вези са Кораћем и шкаљарцима.
Хрватин је, наводно, више пута покушао да намами Величковића, али му је то успјело само када је рекао да му треба помоћ за куповину пиштоља. Уговорили су састанак и тада је намамљен у кућу у Ритопеку, познату као “кланицу” клана Беливук – Миљковић.
Као што би то увјек чинили са својим жртвама, најприје су га мучили и тјерали да отвори “Скај” телефон. Хрватину су касније препричали, а он даље тужилаштву, да се Величковић најбоље држао, а наводно је својим убицама рекао: “Ј**ига, у погрешно вријеме на погрешном мјесту”. Интересантно је да, упркос томе што га је Хрватин намјестио и намамио, непосредно прије него што ће му исјећи главу на пању, Величковић се распитивао за Хрватина и говорио да он нема никакве везе ни са чим, и да га не убијају.
“Миљковић ми је рекао да је он то прихватио, да је знао шта се спрема. Када је видио њега да долази са секиром, да је само легао сам, значи нису га намјештали ништа, да је чак сам и главу намјестио. Каже да га је добро ударио једанпут, да није било потребе да удара други пут”, стоји у оптужници.
Управо ову ликвидацију Беливукови људи су искористили да преко Величковићевог телефона остваре контакт са Кораћем. Најприје су му послали фотографију Гоксијевог тијела, на ком је крвљу исписано “Кораћу, пи***”. Затим је услиједила још једна порука: “Тик-ток, тик-ток, овако ћеш ти да завршиш, на’ватаћемо те”.
Ипак, испоставило се да Беливукова група, не само да није могла, већ није ни стигла да реализује план за Кораћево убиство, који је по свему судећи постојао, јер су сви ухапшени у фебруару 2021. године.
Кораћеву главу хтјели и Шарановићи
Када је Лука Бојовић заратио са породицом Шарановић из Црне Горе, озлоглашеним криминалцима којима је готово читава фамилија огрезла у криминалу, на мети су се нашли сви његови ближњи.
Наиме, Шарановићи су вјеровали да се иза убиства њиховог брата Бранислава крије управо Бојовић.
С обзиром на то да је Бојовић већ увелико био у Шпанији, група је организовала убиство његовог рођеног брата Николе у Београду.
Следећи на листи за одстријел породице Шарановић био је управо Кораћ, ког су намјеравали да убију “хеклером” из аутомобила у покрету. Међутим, и овог пута полиција је била бржа, пошто су кључни људи Шарановића били ухапшени због претходног убиства.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
