Америку дрма најдубља унутрашња криза у новој историји: Грађански рат или национални развод
фото: Максим Блинов/Спутњик
Душан Пророковић, Спутњик
„Када би на мој сто за истраживање стигла нека земља чији се показатељи потпуно поклапају са подацима које имамо за САД, сврстала бих је у категорију – постоји ризик од грађанског рата!“
Ово је закључак професорке Барбаре Волтер са Универзитета Калифорније у Сан Дијегу, која је истовремено, и не мање важно, ангажована у радној групи ЦИА задуженој за анализе нестабилности које могу узроковати грађанске ратове у државама широм света.
Методолошки оквир пре свега је заснован на праћењу два индикатора – колико је нека земља анократија и да ли у њој постоје групе способне да искористе расне, верске или етничке разлике како би стекле политичку моћ. Анократија је појам за означавање политичких система који су „између“ демократије и ауторитаризма, формално демократских са слободним изборима и контролом власти, али унутар којих се институције злоупотребљавају, заобилазе или су једноставно – блокиране, па је због тога и њихов демократски карактер упитан или „изгубљен“.
За стање у САД професорка Волтер одговорним сматра Доналда Трампа. Мада, пре „упирања прстом“ ка кривцу, ваљало би се запитати: зашто су амерички бирачи тако масовно подржали Трампа? Чак и на изборима 2020. године Трамп је, посматрајући број освојених гласова – одлично прошао, без обзира што на њима није победио.
Можда је Трамп само последица, а узроци поларизације, раста тензија и могућности злоупотребе расних, верских и политичких разлика крију се негде другде. Јер, по неким питањима, стање у САД не разликује се много од стања у, рецимо, источноевропским земљама. Елита је наметала вредносне обрасце и културне моделе, за то на бројне начине користила институције, медије, чак све увијала у „обланде научности“, без обзира на став „широких народних маса“.
Политички коректни искључивали су или дискредитовали, колико год су могли, све оне које су означили за политичке некоректне. Онда су ти искључени и дискредитовани сачекали прилику и осветили се на првим изборима када им се пружила прилика за тако нешто.
„Политички рат“ није једини
Несрећа за САД је што се тај „политички рат“, који се, иако не сасвим, али у највећој мери одвија по линији демократе против републиканаца, надовезао на „историјске размирице“, а оне се односе на непомирљиве ставове у неколиким стварима. Зато су данас опет „на столу“ проблеми за које су нас амерички теоретичари убеђивали како су „давно превазиђени“, попут оптужби за расизам, односа према мигрантима, питања људских права и шта се под њима подразумева, религијске тензије и у том контексту посебно се издваја релација ка муслиманима…
Спољнополитички неуспеси, као што је „бежанија из Авганистана“ додатно утичу на колективно самопоуздање и продубљују поделе, чине их непремостивим.
Трампова црна прогноза
Због тога је и сам Доналд Трамп оценио како се САД могу и распасти до 2024. године. Наравно, он ту могућност приписује неспособности Џозефа Бајдена. И Трамп није једини са таквом прогнозом. Роберт Кејган такође указује на „непомирљиво непријатељство“ међу присталицама два блока, што може завршити жестоким сукобом и рушењем федералне власти:
„Сједињене Државе иду ка својој највећој политичкој и уставној кризи од Грађанског рата, са предвидљивим изгледима да у наредне три до четири године дође до масовног насиља, колапса федералне власти и поделе земље на зараћене црвене и плаве енклаве.“ Он још процењује да ће „сигнална ракета“ за „колапс Америке“ бити наредни председнички избори.
Национални развод
Отуда и „увођење у политички саобраћај“ појма „национални развод“ и како Џес Кели предлаже – повлачења нових, правих граница.
Ово се објашњава примером да, рецимо, три округа из Мериленда, у којима доминирају републиканци, желе да се придруже Западној Вирџинији. Или, два округа из Орегона би да припадају држави Ајдахо (иначе, територија Орегона је по површини отприлике иста као и територија СФР Југославије, док је Ајдахо за петину мањи).
