Reč živi vekovima

Nemojte misliti da se reč koja beži iz usta raspršila u vazduhu, i da od reči ne ostane ništa. Ovo nije istina. Reči su žive, jure kao radio-talasi, jure kroz svemir i ulivaju se u srca i umove ljudi. Reči su ogromna sila koja povezuje ili razdvaja ljude. I dalje su žive reči koje su izgovarali veliki starozavetni proroci, Hristovi apostoli i podvižnici Božiji. Svaka dobra, mudra reč živi u srcima ljudi i donosi dobre plodove dugi niz godina. Ali i svaka zla reč truje ljude, koji je oponašaju i emituju iste zle, otrovne reči.

Gospode i Gospodaru života moga, ne daj mi duh praznoslovlja!

Tako se moli Sveti Jefrem Sirin, a Sveti prorok David u svom psalmu kaže: „Postavi, Gospode, stražu kod jezika mog, čuvaj vrata usta mojih.“ (Ps. 141, 3).

I sam Gospod Isus Hristos je rekao da ćemo „za svaku praznu reč dati odgovor na poslednjem sudu” (Mt. 12, 36). Razmislite koliko je to ozbiljno, koliko je teško: dati odgovor za svaku praznu reč. Neverovatno je, neverovatno kako ljudi ne shvataju ogroman, kolosalan značaj ljudske reči.

Naša sposobnost da govorimo nas čini sličnima samom Bogu. Bog je stvorio ceo svet rečju (Post. 1, 1), reč Božija ima ogromnu, moćnu moć. Znate da je prorok Ilija rečju vaskrsavao mrtve (1. Car. 17, 21-22), rečju je zaustavio kišu, zatvorio nebo i izazvao glad (1. Car. 17:1).

Nemojte misliti da se reč koja beži iz usta raspršila u vazduhu, i da od reči ne ostane ništa. Ovo nije istina. Reč živi, živi vekovima, hiljadama godina. I dalje su žive reči koje su izgovarali veliki proroci Božiji, mnogo vekova pre rođenja Hristovog. Velike reči Mojsijeve, velike reči koje su nekada govorili sveti apostoli, one reči koje su dolazile sa usana podvižnika Božijih, učenje Crkve Božije, žive hiljadama godina.

A ako reč živi hiljadama godina, to znači da je to nešto izuzetno važno. Reč, koja izlazi iz naših usta, uvek proizvodi izuzetno dubok uticaj na ljude oko nas, čak i na ljude udaljene od nas.

Svaka dobra, mudra reč živi u srcima ljudi i donosi dobre plodove dugi niz godina. Svaka zla reč takođe živi dugi niz godina, usađuje se u umove, u srca i bliskih i dalekih ljudi, usmerava njihove misli, njihove želje. Čujući naše zle reči, truju se njima, oponašaju nas i emituju iste zle, otrovne reči.

Blagodatne i mudre reči svetih stvaraju istinu u svetu, čine večno dobro, a zle, grešne reči donose sramotu, mržnju, donose veliku štetu ljudima oko sebe, pa čak i celom čovečanstvu.

Reči su žive, jure kao radio-talasi, jure kroz svemir i ulivaju se u srca i umove ljudi. Reči su ogromna sila koja povezuje ili razdvaja ljude. Eto koliko je veliki, koliko je dubok smisao ljudske reči. Zato se i Sveti Jefrem moli za izbavljenje od praznoslovlja, od praznoslovlja.

Svi ste u životu sreli mnoštvo ljudi, a posebno žena, koje brbljaju, brbljaju i brbljaju beskrajno, a pritom njihov jezik ne zna ni za kakav umor: melju, melju i melju. Prazno je sve što kažu, nikome ne treba. A Jefrem Sirin se moli Bogu da ga izbavi od praznoslovlja. Bojao se da ne padne, da ga jezik ne uništi, a ovi nesrećni govornici se ničega ne boje.

Mudri ljudi koji žive duhovnim životom nikada ne praznoslove, oni su uvek tihi i koncentrisani. U staroj Grčkoj, filozofi i mudraci su bili veoma cenjeni. Filozofi nikoga nisu prihvatali za svog učenika pre nego što je čovek dokazao da ume da ćuti. I da li bi sada neko od dokonogovornika prošao test ćutanja? Naravno da ne.

Ako je porok praznoslovlja toliko težak, kako ga se osloboditi, šta da radimo sa svojim neukrotivim jezikom? Treba da uradimo ono što je učinio i Sveti Jefrem Sirin: da se molimo Bogu za izbavljenje od ovog poroka, a Gospod Isus Hristos će dati ono što tražimo. Neophodno je izbegavati komunikaciju sa ljudima koji previše pričaju, biti daleko od njih, tražiti društvo nekolicine mudrih koji otvaraju usta samo da kažu nešto korisno, od kojih se neće čuti dokone, beskorisne reči.

Steknite naviku da pazite šta govorite, šta vaš jezik radi, naviknite se da držite jezik pod kontrolom. Ne dozvolite mu da priča besposleno. Setite se uveče šta ste govorili tokom dana, da li ste ćaskali, da li ste nekoga vređali, da li ste lagali, da li ste bili podmukli. Ako steknete ovu naviku, znaćete da pazite na svoj jezik, na svaki njegov pokret i zadržavate ga.

Zapamtite, što je čovek više usmeren na glavno, unutrašnje, na istinito, što više vremena čita Jevanđelja, Sveto pismo, dela svetih otaca, to je više prožet njihovom mudrošću i sve više gubi želju da dokono ćaska. Steći vlast nad jezikom je velika stvar.

Apostol Jakov u svojoj sabornoj poslanici kaže: „Ako ko u reči ne greši, to je savršen čovek, kadar zauzdati i sve telo.“ (Jak. 3:2).

Da li razumete šta znači zauzdati celo telo? To znači potčinjavanje tela najvišim ciljevima duhovnog života, obuzdavanje svih požuda, strasti, svega lošeg što telo privlači. Počnite tako što ćete obuzdati jezik, i ako postignete ovaj cilj, dostići ćete savršenstvo i moći da obuzdate i celo svoje telo. A ako zauzdaš celo telo svoje, bićeš čist i pravedan pred Bogom.

Neka vam Gospod podari svu ovu čistotu i pravednost, i neka vas molitva Jefrema Sirina uvek na to podseća. Amin.

Sveti Luka Krimski
Za Fondaciju Prijatelj Božiji preveo: Ivan Popov
Izvor: azbyka.ru