Немачки министар финансија Кристијан Линднер позвао је на нове разговоре о споразуму о слободној трговини између Европске уније и Сједињених Америчких Држава
фото: АФП 2022
Немачки министар финансија Кристијан Линднер позвао је на нове разговоре о споразуму о слободној трговини између Европске уније и Сједињених Америчких Држава, објавио је данас немачки лист „Ханделсблат“.
„Требало би да наставимо преговоре о трансатлантском споразуму о слободној трговини“, казао је Линднер.
Он је указао да посебно сада, у кризи, постаје јасно колико је важна слободна трговина са партнерима широм света који, како је рекао, деле наше вредности.
Слободна трговина са САД не може надоместити сарадњу са Русијом
Аналитичар Бранко Павловић сматра да споразум о слободној трговини са САД не може надоместити економску сарадњу Немачке са Русијом.
Према немачким изворима, чак 55 одсто природног гаса и 30 одсто нафте добија се из увоза из Русије. Чак су и владајући политичари које су увели санкције упозорили да би прекид снабдевања енергентима из Русије био катастрофалан за немачку привреду. Немачки привредници одавно тврде да се не може наћи адекватна замена за руске енергенте.
„Немачка неће имати довољно гаса за грејање домаћинстава и индустрију уколико снабдевање тим енергентом из Русије током следеће зиме буде поремећено“, изјавио је јуче потпредседник немачке владе и министар економије Роберт Хабек.
Одустајање од завршетка гасовода Северни ток 2 већ је довело до наглог цена раста гаса у Европи, а самим тим и инфлације, што је најтеже погодило управо Немачку.
Немачки продор на америчко тржиште – без резултата
Немачка се у последњих десетак година опирала притисцима САД да прекине сарадњу са Русијом, а Павловић подсећа да је још у време док је Трамп био амерички председник била актуелна прича да се уводе посебне казне за Немачку због привредне сарадње са Русијом.
Немци покушавају да направе максимално релаксирајуће односе после увођења санкција Русији, међутим, проблем је што су све то све земље, уколико се Европска унија узме као целина, као и САД, Јапан и Аустралија које не могу на основу повећања унутрашње тражње да се развијају, јер су већ искористиле све мере монетарне политике да „напумпају“ унутрашњу тражњу у претходних 14 година, сматра наш саговорник.
„Тако да они немају више простора у том правцу. Другим речима, покушавају да нађу неки мали простор за немачке производе који би им омогућили што бољи пласман на америчко тржиште, али то неће дати никакве озбиљне резултате“, истиче Павловић.
Немачка нема решење за урушавање сопствене привреде
На питање кад би споразум о слободној трговини могао да профункционише, Павловић одговара да је ту реч о великом проблему зато што са санкцијама Русији немачка привреда „почиње да грца данас, одмах“, док би преговори о таквом споразуму у најбољем случају трајали шест месеци до годину дана.
„Тако да сте у нерешивим проблемима. Просто речено, нека их, нек причају, а ја вам сад кажем на крају ће се видети да Немачка нема никакво решење за ово што је урадила сврставајући се на страну Америке, заправо, тешко урушавајући сопствену привреду. И то ће се видети већ у првој, а нарочито у наредним годинама“, закључио је Павловић.
Владимир Судар/Спутњик
Није црногорски ако није српски; илустрација: ИН4С
Зашто Украјина не би требало да уђе у Европску унију
Аутор Јацкуес Цхеминаде
Европска унија је 7. марта почела да разматра пријаве за чланство Украјине, Грузије и Молдавије поднете након руске војне операције против Украјине. Украјински председник Володимир Зеленски захтевао је да се његовој земљи одмах дозволи улазак у ЕУ. Истовремено, у интервјуу за АБЦ, он је наговестио да се помирио са чињеницом да Украјина неће у НАТО. Са своје стране, САД су најавиле обуставу увоза руске нафте, гаса и угља.
У овим околностима, време је да се донесе брза политичка одлука, без даљег оклевања и без претварања да имамо средства да урадимо оно што не радимо, узимајући у обзир виталне интересе Француске, Европе и украјинског и руског народа.
Од кључне је важности сагледати ситуацију у Европи мимо геополитичких разматрања, у контексту светске економије у којој су народи заинтересовани за заједнички развој. У ствари, поред ситуације у Украјини, решење је стварање новог светског економског и монетарног поретка који може донети мир, као што су то учинили Вестфалски уговори у то време. Не постоји алтернатива стварању услова за мир, јер алтернатива је деструктивни рат за све и/или општи економски колапс. Шилеров институт је стога покренуо позив за међународну конференцију како би се створила нова алтернатива за безбедност и развој за све нације.1
У том контексту иу садашњим околностима, покретање процеса придруживања Украјине ЕУ само би убрзало сомнамбулистички развој ка самоубилачкој конфронтацији. Не само да би то деловало као провокација Русији, већ не би донело ништа економски, стратешки и културно. За то постоје следећи разлози:
1. Русија с правом верује да обећања након Берлинског зида да неће ширити снаге НАТО-а изван уједињене Немачке нису испоштована. Да ствар буде још гора, западне земље нису биле у стању или нису хтеле да спроводе украјинске споразуме из Минска из 2015. Председник Путин сматра да су Украјина и Русија историјски један народ и да западне земље разбијају ту везу претварајући Украјину у платформу за агресију на Русију.
2. Многи западни политичари и институције су изјавили да је њихова политика да спрече економски и технички развој Русије и Кине. То је због економске и финансијске потчињености западних лидера градској олигархији, Волстриту и њиховим светским огранцима, у време када овај други може да настави да врши своју моћ само гомилањем средстава и ресурса који су тренутно ван домета. Инфлација која је подстакла њихов систем је у ствари последица брзог издавања новца и кредита који више не одговара производњи физичких добара. То је систем фиктивног капитала који се неминовно мора проширити изван својих граница да би опстао, било кроз потчињавање других или кроз њихову економску и идеолошку инфилтрацију. Тако је кроз општу „дерегулацију“ светом завладала мафијашка логика, суочена са силама олигархије све више повезане са светом криминала и његовим пословима. Да би се створили услови за мир, онда се мора променити систем.
3. Санкције уведене Русији не могу дестабилизовати руску моћ коју подржава већина становништва и оружаних снага. Позиви разних западних личности да се физички елиминише председник Путин у ствари су признање импотенције. Без обзира на моралну процену оваквих разматрања, уколико би били успешни, изазвали би ситуацију пуну нереда и хаоса у Европи и свету, што показују сви преседани.
4. Санкције које су увеле западне земље су већ бумеранг због руских контрасанкција. Док замрзавање руског увоза нафте и гаса утиче на само 8% америчког увоза енергената, у западној Европи на њих отпада 40%, односно 30%. Поред тога, европска индустрија (високотехнолошка, дигитална, ваздухопловна, аутомобилска, итд.) се ослања на титанијум, паладијум и литијум који се копа у Русији. Наша пољопривреда зависи од руских ђубрива. Физичка подморница
Njemačka će slušajući ameriku doći u tešku situaciju !
Зашто Украјина не би требало да уђе у Европску унију
Аутор Јацкуес Цхеминаде
Европска унија је 7. марта почела да разматра пријаве за чланство Украјине, Грузије и Молдавије поднете након руске војне операције против Украјине. Украјински председник Володимир Зеленски захтевао је да се његовој земљи одмах дозволи улазак у ЕУ. Истовремено, у интервјуу за АБЦ, он је наговестио да се помирио са чињеницом да Украјина неће у НАТО. Са своје стране, САД су најавиле обуставу увоза руске нафте, гаса и угља.
У овим околностима, време је да се донесе брза политичка одлука, без даљег оклевања и без претварања да имамо средства да урадимо оно што не радимо, узимајући у обзир виталне интересе Француске, Европе и украјинског и руског народа.
Од кључне је важности сагледати ситуацију у Европи мимо геополитичких разматрања, у контексту светске економије у којој су народи заинтересовани за заједнички развој. У ствари, поред ситуације у Украјини, решење је стварање новог светског економског и монетарног поретка који може донети мир, као што су то учинили Вестфалски уговори у то време. Не постоји алтернатива стварању услова за мир, јер алтернатива је деструктивни рат за све и/или општи економски колапс. Шилеров институт је стога покренуо позив за међународну конференцију како би се створила нова алтернатива за безбедност и развој за све нације.1
У том контексту иу садашњим околностима, покретање процеса придруживања Украјине ЕУ само би убрзало сомнамбулистички развој ка самоубилачкој конфронтацији. Не само да би то деловало као провокација Русији, већ не би донело ништа економски, стратешки и културно. За то постоје следећи разлози:
1. Русија с правом верује да обећања након Берлинског зида да неће ширити снаге НАТО-а изван уједињене Немачке нису испоштована. Да ствар буде још гора, западне земље нису биле у стању или нису хтеле да спроводе украјинске споразуме из Минска из 2015. Председник Путин сматра да су Украјина и Русија историјски један народ и да западне земље разбијају ту везу претварајући Украјину у платформу за агресију на Русију.
2. Многи западни политичари и институције су изјавили да је њихова политика да спрече економски и технички развој Русије и Кине. То је због економске и финансијске потчињености западних лидера градској олигархији, Волстриту и њиховим светским огранцима, у време када овај други може да настави да врши своју моћ само гомилањем средстава и ресурса који су тренутно ван домета. Инфлација која је подстакла њихов систем је у ствари последица брзог издавања новца и кредита који више не одговара производњи физичких добара. То је систем фиктивног капитала који се неминовно мора проширити изван својих граница да би опстао, било кроз потчињавање других или кроз њихову економску и идеолошку инфилтрацију. Тако је кроз општу „дерегулацију“ светом завладала мафијашка логика, суочена са силама олигархије све више повезане са светом криминала и његовим пословима. Да би се створили услови за мир, онда се мора променити систем.
3. Санкције уведене Русији не могу дестабилизовати руску моћ коју подржава већина становништва и оружаних снага. Позиви разних западних личности да се физички елиминише председник Путин у ствари су признање импотенције. Без обзира на моралну процену оваквих разматрања, уколико би били успешни, изазвали би ситуацију пуну нереда и хаоса у Европи и свету, што показују сви преседани.
4. Санкције које су увеле западне земље су већ бумеранг због руских контрасанкција. Док замрзавање руског увоза нафте и гаса утиче на само 8% америчког увоза енергената, у западној Европи на њих отпада 40%, односно 30%. Поред тога, европска индустрија (високотехнолошка, дигитална, ваздухопловна, аутомобилска, итд.) се ослања на титанијум, паладијум и литијум који се копа у Русији. Наша пољопривреда зависи од руских ђубрива. Физичка подморница
da tako je ali ce se sada Svabe okrenuti vojci i oruzju i evo novog rata u kojem , nadam se, vise nece postojati !