ИН4С

ИН4С портал

Промоција романа Бранка Јањушевића “Вас је много, а мене је више” одржана у КИЦ-у “Будо Томовић”

1 min read
Током специфичног настајања романа у више фаза Никчевић је, иначе, давао логистичку подршку писцу у техничкој реализацији преко отварања налога на фејсбук-страници, гдје је Јањушевић сукцесивно објављивао кратке прозне форме, које су потом увршћене у цјеловиту грађу романа.

Друга промоција романа Бранка Јањушевића “Вас је много, а мене је више”, након Никшића, одржана је синоћ у Подгорици, у мултимедијалној сали КИЦ-а “Будо Томовић”. Роман су објавили “Штампар Макарије” из Београда и “Ободско слово” из Подгорице. О роману су говорили проф. др Драган Копривица, који је истовремено био и модератор вечери, и Стефан Никчевић, књижевни критичар.

Током специфичног настајања романа у више фаза Никчевић је, иначе, давао логистичку подршку писцу у техничкој реализацији преко отварања налога на фејсбук-страници, гдје је Јањушевић сукцесивно објављивао кратке прозне форме, које су потом увршћене у цјеловиту грађу романа.

Никчевић је упознао присутне љубитеље белетристике са важним детаљима из књижевне биографије писца:

„Јањушевић је већ дуго времена афирмисан писац. Можемо се подсјетити његовог романа ‘Овако’, који је у времену свог појављивања 1984. године значајно обиљежио поетичке просторе тадашње југословенске књижевности. О том роману су у суперлативу говорили и најеминентнији књижевни критичари тога времена. Било је ту разних критика: од тога да је ријеч о најнарцисоиднијим страницама тадашње југословенске и српске књижевности, па све до тога да је у питању наша варијанта ‘Степског вука’ Хермана Хесеа.

Поређења са таквим класицима свјетске књижевности најбоље говоре о квалитету и вриједностима Бранковог дјела. Такође, Бранков роман је ушао у едицију ‘20 романа 20. вијека’, која је обухватила српске писце који су се родили у Црној Гори. Нека имена као што су Борислав Пекић, Михаило Лалић, Миодраг Булатовић, Миодраг Ћупић, Будимир Дубак и други говоре о значају те едиције, али и о високој позицији, коју је Бранко заузео у нашој савременој књижевности. У прилог томе иде и књига интервјуа Весне Малишић са најзначајнијим интелектуалцима Југославије, а у тој књизи је објављен и интервју с Јањушевићем.”

Копривица је подсјетио да је роман првјенац Јањушевића, “Овако”, био у најужем избору за НИН-ову награду, а да је други роман, “Тиранин”, објављен 2019. године. Истовремено је истакао да оба наведена дјела, заједно са најновијим романом, представљају заокружену трилогију у поетици психолошког романа тока свијести, антиромана у духу постмодернистичког приступа.

Према мишљењу Копривице, основни мотив, који је Јањушевића понукао да пише овакав нови роман, је у креативном незадовољству писца постојећим канонима класичног романа као жанра. Тај креативни бунт резултирао је експериментисањем формом од, на ужем плану, намјерног прављења штампарских грешака и мијешања ћирилице и латинице, до деестетизације наслова поглавља, датих код Јањушевића срачунато кроз прозаичне флоскуле, са очитим циљем да се деестетизују и сами наслови књиге, притом чак уз њихова понављања и формулације узгредног типа. Критичар је указао и на манир Јањушевића да временски ток учини ирелевантним, без сукцесивног низања догађаја, управо у знаку поетике романа тока свијести, у којем унутрашњи свијет ликова доминантно обиљежава приповједачки поступак.

Копривица је направио хронолошку паралелу преко примјера да је још у Совјетској Русији Леонид Максимович Леонов, истицао да је и у том времену било потребно “нешто додати у мастило, којим пишемо”. А, по мишљењу Копривице, такво експериментално, алтернативно поступање огледа се и у новом роману Јањушевића, што је критичар препознао на фону поетике другог жанра, то јест, новог, алтернативног театра кроз трагања за новим формама. Тако је испољена жеља аутора да, иако на литерарни начин, изврши својеврсни естетски атак на неписана правила организовања књижевне грађе романа данас.

По Копривици, овакво креативно незадовољство аутора могуће је сагледати и преко назива филма “Бунтовник без разлога”, при чему је Јањушевић бунтовник са разлогом. Он је незадовољни стваралац диктатуром жанра на плану форме, због чега је и ушао у експеримент настојећи да негира устаљене жанровске обрасце и постојећа, зацртана правила, иако је свјестан ризика који експеримент тог типа собом носи.
Критичар истиче да је на тај начин ауторово непристајање на жанровски клише резултирало растреситом романескном формом, уз два јунака: један је споредни, сам писац, Јањушевић, који коментарише збивања времена, чији је грађанин, а главни јунак је психолошки обојен лик у власти нарцизма, опсједнут властитим вриједностима и фикцијама, годинама самоће, отуђен од социума, а притом окренут писању као једином смислу постојања, уз дубинска понирања у прагове свијести, свјесно, подсвјесно и несвјесно.

Јањушевић је на крају ове промоције своју екстраваганцију у књижевном промовисању трећег романа потврдио и тиме што лично није узео ријеч, а нову књигу ће промовисати и у другим градовима Црне Горе.

Није црногорски ако није српски; илустрација: ИН4С
Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *