Промоција романа Бранка Јањушевића “Вас је много, а мене је више” одржана у КИЦ-у “Будо Томовић”
1 min read
Друга промоција романа Бранка Јањушевића “Вас је много, а мене је више”, након Никшића, одржана је синоћ у Подгорици, у мултимедијалној сали КИЦ-а “Будо Томовић”. Роман су објавили “Штампар Макарије” из Београда и “Ободско слово” из Подгорице. О роману су говорили проф. др Драган Копривица, који је истовремено био и модератор вечери, и Стефан Никчевић, књижевни критичар.
Током специфичног настајања романа у више фаза Никчевић је, иначе, давао логистичку подршку писцу у техничкој реализацији преко отварања налога на фејсбук-страници, гдје је Јањушевић сукцесивно објављивао кратке прозне форме, које су потом увршћене у цјеловиту грађу романа.
Никчевић је упознао присутне љубитеље белетристике са важним детаљима из књижевне биографије писца:
„Јањушевић је већ дуго времена афирмисан писац. Можемо се подсјетити његовог романа ‘Овако’, који је у времену свог појављивања 1984. године значајно обиљежио поетичке просторе тадашње југословенске књижевности. О том роману су у суперлативу говорили и најеминентнији књижевни критичари тога времена. Било је ту разних критика: од тога да је ријеч о најнарцисоиднијим страницама тадашње југословенске и српске књижевности, па све до тога да је у питању наша варијанта ‘Степског вука’ Хермана Хесеа.
Поређења са таквим класицима свјетске књижевности најбоље говоре о квалитету и вриједностима Бранковог дјела. Такође, Бранков роман је ушао у едицију ‘20 романа 20. вијека’, која је обухватила српске писце који су се родили у Црној Гори. Нека имена као што су Борислав Пекић, Михаило Лалић, Миодраг Булатовић, Миодраг Ћупић, Будимир Дубак и други говоре о значају те едиције, али и о високој позицији, коју је Бранко заузео у нашој савременој књижевности. У прилог томе иде и књига интервјуа Весне Малишић са најзначајнијим интелектуалцима Југославије, а у тој књизи је објављен и интервју с Јањушевићем.”
Копривица је подсјетио да је роман првјенац Јањушевића, “Овако”, био у најужем избору за НИН-ову награду, а да је други роман, “Тиранин”, објављен 2019. године. Истовремено је истакао да оба наведена дјела, заједно са најновијим романом, представљају заокружену трилогију у поетици психолошког романа тока свијести, антиромана у духу постмодернистичког приступа.
Према мишљењу Копривице, основни мотив, који је Јањушевића понукао да пише овакав нови роман, је у креативном незадовољству писца постојећим канонима класичног романа као жанра. Тај креативни бунт резултирао је експериментисањем формом од, на ужем плану, намјерног прављења штампарских грешака и мијешања ћирилице и латинице, до деестетизације наслова поглавља, датих код Јањушевића срачунато кроз прозаичне флоскуле, са очитим циљем да се деестетизују и сами наслови књиге, притом чак уз њихова понављања и формулације узгредног типа. Критичар је указао и на манир Јањушевића да временски ток учини ирелевантним, без сукцесивног низања догађаја, управо у знаку поетике романа тока свијести, у којем унутрашњи свијет ликова доминантно обиљежава приповједачки поступак.
