Нова Сербиа у Донбасу: Како су Срби оставили велики траг у историји Русије
1 min read
Још пре велике сеобе Срба на простор који данас заузима Луганска народна република 1751. – 1754, значајан број Срба служило је у руској војсци, објашњава историчар Ђорђе Ђурић са Филозофског факултета у Новом Саду. У првим деценијама 18. века, за време цара Петра Великог, руска војска била је веома активна, с обзиром да се руска империја ширила у више праваца.
Срби су играли веома значајну улогу у руској војсци и дипломатији током владавине Петра Великог. Такви су били гроф Сава Владиславић или адмирал Марко Ивановић Војновић. Међутим, половином 18. века, у Русију се сели велики број Срба из Хабсбуршке монархије.
Из Аустрије за Русију да не би постали кметови
Иако су сеобе Срба у Русију трајале читавог 18. века, најпознатија сеоба Срба у Русију збила се између 1751. и 1754. и њу је предводио Симеон Пишчевић, потоњи генерал руске војске, а коју је овековечио Милош Црњански у другој књизи „Сеоба“, истиче Ђурић.
„Тада су Срби, који су живели на територији Хабсбуршке монархије и били су у служби хабсбуршких царева, били веома незадовољни губитком свог милитарног статуса и покушаја угарског племства да им одузме привилегије и да их претвори у „мрску паорију“, како су говорили, то јест да изгубе привилегије које су имали као војници који служе монархији“, прича Ђурић.
Због укидања потиско-поморишке војне границе, велики број Срба одлучио је да се пресели у Русију. У почетку, због савезништва тадашње руске царице Јелисавете и аустријске царице Марије Терезије, сеоба је била дозвољена, тако да почетак сеобе нису пратиле забране. Међутим, када су хабсбуршке власти увиделе да ће се Срби у великом броју преселити у Русију, покушавале су да спрече сеобе.
Тада су на територијама данашњих Луганске и Доњецке народне републике испрва настале аутономне војне области, Нова Сербиа, а потом и Славјаносербиа, каже Ђурић. Досељени официри добили су чин више него што су имали у аустријској војсци.
„У наредним деценијама, до краја 18. века, па и кроз читав 19. век, Срби су имали врло значајну улогу на овом простору. Многи од њих су, као високи официри добили племићки статус, многи ће бити одликовани највишим орденом руске армије, Георгијевским крстом, који је подразумевао и доделу имања и велику пензију, тако да су то били људи значајни у овој области“, наглашава Ђурић.
Ako Nekome Nije Bilo Jasno Prije….
Sada Nema Dileme…. KRV NIJE VODA….
Srbi i Rusi su Vjekovna Braca….
VAZDA BILI I VAZDA BICE….
ZIVIO PRAVOSLAVNI, SLOVENSKI RODE….