• Поглед

Наук стрика Милоша

4 године ‎ ИН4С

Он, за разлику од мене, никад није био комуниста, али је, како би се то данас стидљиво рекло, био – српски националиста

Јован Лакићевић

Пише: Јован Лакићевић

Ових дана нешто размишљам шта бих могао да кажем мом добром стрику Милошу Стеванову, кад би ме питао: „Шта се то догађа између наше браће, Украјинаца и Руса?“ Оно, не би ме можда баш тако питао, пошто Украјине у његово вријеме (Брегалничке и Мојковачке битке , па потом  Валоне, Крфа  и Солуна, а стиаго је и до Вердена!), није ни било.

Наш брат Путин открио нам је,  прије неки дан,  да је Украјина  била Лењинов поклон (не знам ни коме) након Велике (анти)руске октобарске револуције… Требало је у будућем  Совјетском савезу смањити Русију. Тако је тамо отпочела „марксистичка“ борба против „великоруског хегемонизма“, а код нас и данас траје кад је у питању „великосрпски хегемонизам“! (Погледајте изјаве  Мила,  Драгиње, Рања  и друштва у Црној Шуми).

Потом ће смијешни Никита Хрушчов, који је у једној прилици поправљао,ваљда,  отпалу  пету на ципели, покушао да то обави, лупајући  споменутом  ципелом по говорници Уједињених  нација, поклонио Крим – Украјини! Тек да јој се нађе.

Нешто ми паде на памет како је на сличан начи, „ничим неизазван“ и  наш знаменити Пера Коњ, Брозова узданица уз Дражу Марковића (а по најновијим сазнањима агент Абвера још од прије рата, издао Веру Милетић Гестапоу) у неком времену, поклонио педесетих година косовским Шиптарима, Општину  Лепосавић, која сеже до на врх Копаоника!

Но, да се, наком помена ових „поклона“, вратим мом стрику Милошу, који је, као сељак, неколико година прије Другог великог рата, био предсједник Доњоморачке општине. Као дијете, читао сам из његове руке писма која су му слали  Мијат(Машковић) и Мојсије (Стефановић), предратни комунисти и хероји Шпанског грађанског рата, који се никад нијесу вратили из Шпаније у Морачу.  Мој велики пријатељ и колега, предсједник наше цеховске организације у скраћеној Југославији и по мом скромном суду – најбољи репортер у бившој ЈУГИ, Будо Симоновић, о њима ће написати књигу „Мијат и Мојсије“

Не могу а да се  у овој прилици не сјетим , како га је, пред мојим очима, наш неумрли Митрополит Амфилохије,  поводом књиге „Марије Ливањске“ бар два пута загрлио, уз ријечи: „Гдје си ти, мој најдражи комунисто!“

Правећи ове дигресије, хтио сам да кажем да мој стрико Милош није био било ко. Још док нијесам, наравно као дијете,  ни чуо за Голи оток, на кога ће бити смјештени и мој брат од стрица Божо  официр КНОЈа, и мој сјајни теткић, Живко Булатовић, поратни секретар Среског коомитета СК Колашина, слушао сам од стрика Милоша дистих: „Са Истока сунце сије, нема спаса без русије“.

Он, за разлику од мене, никад није био комуниста, али је, како би се то данас стидљиво рекло, био – српски националиста, о чему није имао појма! Али је био и генетски русофил. Да је у животу, а од мојих студентских дана није, данас бисмо се боље разумјели.

Не бих могао да му кажем  да ми поштујемо међународно право, па да не одобравамо… Знам да је жив, стрико Милош би ми рекао: „А шта је са  тзв међународним правом било, кад је Косово, као срце и духовни темељ не само  Србије, него и свих Срба гдје год да су,  било исчупано, плански и подло од Глобалиста , из самог српског бића!  Они који су то учинили, знали су, веома добро, да ће, без Косова, лакше изаћи на крај са Србима.“

Драги мој стрико Милошу,  они који тако мисле направилу су у плановима једну, како се то данас  популарно каже, конструкциону грешку.  Велики аријевски, божји народ , Срби, који је уз Божју наклоност претрајао 12 хиљада година,   никад се неће одрећи своје духовне колијевке, Косова.

И, још нешто, није ми јасно зашто се жури, без обзира на притиске, да се изјанимо о томе шта се догодило у Украјини. Какво међунартодно право, и какви бакрачи!  Кад нам објасне како су нам по „међународном праву“ узели Косово, тек онда могу да очекују изјашњење  о ономе што се збива између Русије и Украјине.  Никако друкчије.  Моме стрика Милошу могао бих да кажем: Нама су узели Косово и Метохију, дакле, оно што је било исконски наше, упркос „међународном праву.“Па шта од нас, послије тога Атлантисти још траже? Да осудимо братску Русију што је намјерна да узме оно што је њено!

Братска Русија је коначно,то учинила, не водећи много рачуна о томе што је од њених (и српских) злотвора, у српском случају одавно згажено!

Нијесам сигуран да би ме мој стрико Милош намах разумио.  Али други Срби вјерујем да хоће.

И, чему журба, браћо Срби, да се о томе изјасните у 48 часова? Нека о томе, у двије реченице, каже наш став министар спољних послова. Ако то некога уопоште занима.

 Прочитајте ЈОШ:

Црногорско званично „политичарење“: „Бране“ Украјину, а подржали напад САД на Сирију и признали Косово*

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: