• Друштво
• Мозаик

72 године од рације у Чуругу

12 година ‎ Танјуг

У Чуругу ће данас бити обележена 72. годишњица рације, злогласне акције мађарске војске и жандармерије на подручју јужне Бачке у Другом светском рату.

Тада је за непун месец побијено и под лед Тисе и Дунава бачено више хиљада цивила, највише Срба, Јевреја и Рома.

У Музеју жртава рације у Чуругу, отвореном прошле године, парастос жртвама служиће чурушки свештеници а потом ће венце положити председник Скупштине Војводине Иштван Пастор, покрајински секретар за привреду, запошљавање и равноправност полова Мирослав Васин и председник Меморијалног друштва “Рација 1942” Милан Радомир.

Како је најављено у програму обележавања 72. годишњице Чурушке рације, потом ће се присутнима обратити председник Општине Жабаљ Чедомир Божић, амбасадор Мађарске у Србији Оскар Никовиц, представници републичке и покрајинске власти, представник мађарске заједнице у нашој земљи, као и секретар Меморијалног друштва “Рација 1942” Јасмина Јуришин.

Биће отворена и изложба ликовних радова Ђорђа Ненадова Дрипе, Данијела Крачуновића и Бранислава Вујкова, посвећена Рацији.

Меморијално друштво “Рација 1942” подсећа да је “рација” назив за незапамћене злочине Хортијеве војске и жандармерије у Шајкашкој области, која је почела у Чуругу 4. јануара 1942. године и у којој је у том месту за само десетак дана зверски убијено најмање 86 деце старости до 15 година.

Слични злочини настављени су у Жабљу, Ђурђеву и другим местима у јужној Бачкој а та акција је окончана крајем јануара у Новом Саду и Бечеју.

Према подацима мађарских војних кругова, до којих је дошао посланик Странке малих поседника у ондашњем Парламенту Мађарске Ендре Бајчи Жилински, јануарска геноцидна рација 1942. године однела је најмање 12.763 жртве.

Меморијално друштво “Рација 1942” је током пет годинарада дошло до докумената и сведочанстава која потврђују тачност тврдњи Жилинског, честитог и храброг човека који је изгубио живот бранећи достојанство и права жртава рације у јужној Бачкој.

“Наше активности се никад нису обележавале тежњом да распирујемо мржњу и реваншизам, него да у првом реду укажемо на погубност фашистичке идеологије, на штетност шовинизма и сулудог реваншизма, као и на потребу мирног и складног међусобног живота свих људи у нашој заједници”, истичу у том Меморијалном друштву.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: