ИН4С

ИН4С портал

65. Стеријино позорје до 4. октобра

Фото: Depositphotos/almoond

Након након два одлагања термина одлучено је да се 65. Стеријино позорје одржи од суботе, (26. септембар) до недеље, 4. октобра, када је планирано да у част награђених буде изведена представа „Сјећаш ли се Доли Бел“ у режији и адаптацији Кокана Младеновића а у извођењу Камерног театра 55 из Сарајева. И то под условом да се не деси нешто непредвиђено у наредних десетак дана – речено је на конференцији за новинаре одржане током ове седмице у у дирекцији Стеријиног позорја.

Тада је Мирослав Радоњић, директор фестивала, објаснио колико је деликатна и сложена организација манифестације имајући у виду неопходна тестирања на корона вирус гостију Стеријиног позорја.

Искрено се надамо да ће овај програм који смо спремили за овогодишње Позорје, заиста моћи да се изведе јер, ево, и сада ми то као организатори не можемо да гарантујемо. Зашто? У Међународној селекцији „Кругови“ из Загреба нам гостује Загребачко казалиште младих са представом „Ајхман у Јерусалиму“ а ансамбл и цела екипа ће по пропису морати да се тестира 48 сати пре поласка у нашу земљу. Уколико само један од њих буде позитиван на корону, они не долазе. Исто тако је и са два позоришна ансамбла из Сарајева јер, они могу без тестирања да крену на пут али ће им на граници бити мерена температура и поново, ако само неко из екипе не буде могао да настави пут ка Новом Саду, њихове представе неће бити изведене, истакао је директор Стеријиног позорја Мирослав Радоњић, додајући да је то само један од проблема са којима се сусрећу пред почетак самог фестивала.

Стеријино позорје је, пре овогодишње ситуације са пандемијом, било померено у свом првобитном термину одржавања само 1999. године због НАТО агресије и тада је оџано месец дана касније.

О суштини изузетне важности да се овогодишње Стеријино позорје одржи и под врло тешким условима за рад и организацију, Радоњић је рекао:

Важно је да се фестивал одржи и то не само због континуитета и традиције, чињенице да он постоји већ 65 година, већ због једне суштинске ствари. Ужасава ме термин „нова нормалност“ јер он ништа не значи. Не постоји нова нормалност, постоје само нормалност и ненормалност. Ми живимо у свету ненормалности и морамо учинити све да се вратимо у нормалност. Ми са овогодишњим фестивалом дајемо поруку и то је важно и на оном симболичком нивоу да се стане на пут причама по кулоарима да су позоришта легла заразе. Она то никада нису била кроз читаву своју историју. Позоришта су била места слободе, слободе мисли и говора, уметничке слободе а, наравно, и критике неких патолошких појава друштва и времена у којем та позоришта егзистирају. То је оно што ће позориште увек и бити. Публика не сме са страхом да долази у позориште, зато смо ми обезбедили и за тих 50 одсто капацитета све могуће мере предострожности: раздвојено седење у сали, обавезно ношење маски, дезинфекциона средства и апсолутно све што је у нашој моћи.“ Радоњић се извинио свима онима који су имали резервисане улазнице, а управо због околности произашлих из пандемије нису, на крају, због смањеног капацитета и били у прилици да је купе.

Драматург Светислав Јованов, селектор Фестивала, такође је говорио о значају који би Фестивал у овом тренутку могао да има за позоришну културу.

Чињеница је да се на свим премијерама током периода короне осетила посебна врста интеракције између глумаца који су свакако у ризику док глуме и публике која је на неки начин претворена у „заробљену публику“. Та врста повезаности заиста изазива посебан уметнички догађај и самим тим мислим да ће ово Позорје бити веома значајно јер ће допринети да се публика врати самом позоришту.

Стеријино позорје ће свечано отворити беседом Бранка Петрић Фехмију у 20 сати на сцени „Јован Ђорђевић“ у Српском народном позоришту, након чега ће бити изведена прва представа из такмичарске селекције „Смедерево 1941“ Ане Ђорђевић.

Жири

Ове године жирију ће председавати Алмир Башовић, а чланови су: Игор Бурић, Јелена Мијовић, Жељко Хубач и Роберт Ленард.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *