30 година интернета: Како је настао WWW

Прича о настанку свјетске мреже биће у жижи медија ових дана, она подсјећа на откриће најкорисније споредне ствари која је настала у CERN-у, али се може испричати и као анегдота исфрустрираног програмера коме се смучило да рјешава исти проблем по ко зна који пут.

Претеча данашње свјетске мреже настала је као амерички војни пројекат који се развијао на универзитетима, стварајући мрежу рачунара, тадашњи ARPANET. Од 1969. године када су набављена прва четири рачунара за универзитете у Калифорнији и Јути, па до интернета, једва мало налик данашњем, прошло је двије деценије.

Наиме, ARPANET је угашен 1990. године, али је неколико мјесеци раније, 12. марта 1989. године, британски компјутерски стручњак Тим Бернерс-Ли, радећи у CERN-у, свом шефу Мајку Сендалу предао рад „Менаџмент информација: предлог“, с којим је практично рођен World Wide Web. Бернерс-Лијев предлог се односио на управљање општим информацијама о акцелераторима и експериментима који се одвијају у CERN-у.

Бернерс-Ли је касније много пута говорио како је у то вријеме био депресиван зато што је у CERN-у било врло тешко комуницирати и долазити до података: „Било је фрустрирајуће што су у то вријеме информације стајале разасуте по различитим рачунарима, али да бисте им приступили, морали бисте да се улогујете. Такође, понекад сте морали да научите различите програме да бисте користили све те рачунаре. Схватити како ствари функционишу било је заиста тешко. Често је било једноставније отићи и упитати људе на паузи за кафу.“

Наиме, физичари и други запослени у CERN-у, у највећу европску истраживачку лабораторију дошли су из различитих земаља, и донели са собом велики број најразличитијих и најчуднијих рачунара са свакојаким софтверима.

„Ја сам заправо написао програме како би информације са једног система конвертовао тако да оне могу бити убачене у други систем. Више пута. А када сте програмер и када ријешите један проблем, па онда још један који је врло сличан, често помислите: ‘Зар не постоји неки бољи начин? Зар не можемо заувијек да ријешимо овај проблем?’ То је постало ‘Можемо ли да конвертујемо сваки систем информација тако да он изгледа као дио неког замишљеног система информација који свако може да прочита’? И тако је постао World Wide Web.“

Но, Бернерс-Ли скромно објашњава да су дјелићи ове мреже већ увелико постојали, као, на пример, хипертекст и интернет, и да их је само требало саставити. Након тога направљен је први веб-браузер, а 6. августа 1991. је настао и први веб-сајт Info.cern.cx. На првој страници стајале су информације о хипертексту, упутства о креирању сопствених страница и како се претражује веб.

Бернерс-Ли је данас професор на Оксфорду и MIT-у, као и директор World Wide Web конзорцијума који надгледа развој интернета, а запослен је и као истраживач у Лабораторији за компјутерске науке и вјештачку интелигенцију MIT-ја.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: